Kako je padala kamata na štednju: Na 10.000 evra štednje nekad ste mogli da zaradite 892 za godinu dana, a sada manje od 70

Nedelja štednje je počela i to, čini se, sa još manje optimizma da bi se ove godine na tržištu kamata moglo nešto i da se promeni imajući u vidu da već duže vreme gledamo i više nego oskudne kamate na depozite.

I ove godine većina banaka gotovo i da ne izlazi sa “specijalnom ponudom”, a one koje su odlučile drugačije jednostavno nisu u situaciji da odstupe mnogo i da se pohvale kamatama iznad očekivanja. Tako ovih dana možemo da vidimo promocije kamate od oko 2,6 odsto godišnje za štednju u dinarima i oko jedan odsto za štednju u evrima.

U odnosu na regularne kamate na štednju koje su prethodile aktuelnoj promotivnoj nedelji to jeste nešto više, ali i daleko manje nego što smo gledali ranijih godina.

Trka za kamatnim stopama i dobrom zaradom na štednji očigledno je već postala davna prošlost.

Pre deset godina u nedelji štednje banke su davale kamatu i do osam odsto godišnje. U pojedinim bankama tada se na 10.000 evra za samo godinu dana moglo zaraditi do 900 evra, a danas tek 15 do 20 evra.

Praktično, na 1.000 oročenih evra čista zarada, koja uključuje porez od 15 odsto, iznosi u proseku nekoliko evra za godinu dana. U najvećem broju slučajeva kamata je oko 0,5 odsto, ali može da ide i manje. Za veće iznose, recimo 10.000 evra, kamata može da “dogura” i do 0,8 odsto godišnje.

“Kamatne stope na štednju i u Evropi su na minimalnom nivou. Jeste da se povećala kreditna aktivnost, posebno kada govorimo o keš i potrošačkim kreditima, pa i stambenim kreditima i u Srbiji, ali banke i dalje imaju više sredstava nego što mogu da uposle. U takvoj situaciji kamata na štednju samo im je dodatni trošak. Takođe, banke trenutno imaju mogućnost da nabave novac za redovno poslovanje na drugoj strani, i to mnogo jeftinije”, kaže je sagovornik Blica iz redova bankara.

Tako jedini odgovor na pitanje zašto građani danas novac poveravaju bankama jeste sigurnost.

Blic