NBS: Inflacija u septembru porasla na 5,7 odsto

Narodna banka Srbije je saopštila da je niska i stabilna inflacija preovladavala proteklih sedam godina, kada je u proseku iznosila oko dva odsto, ali da je u drugoj polovini tekuće godine, sa normalizacijom globalne i domaće ekonomske aktivnosti zbog suše i rasta svetskih cena energenata u septembru, porasla na 5,7 odsto.

„Međutim, prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra iznosi tri odsto“, navela je NBS, povodom kritika da je u Srbiji visoka inflacija.

Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, kako se navodi gotovo dve trećine tog rasta odnosi se na faktore na koje monetarna politika svojim instrumentima, referentnom kamatnom stopom, politikom deviznog kursa i ostalim instrumentima ne može da utiče.

Dodaje se da se 1,8 procentnih poena odnosi na cene neprerađene hrane koje su međugodišnje povećane za 17,9 odsto, 0,8 procentnih poena odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto, dok se jedan procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su međugodišnje povećane za 16,3 odsto.

To su, prema oceni NBS, faktori na strani ponude, odnosno faktori koji su prisutni i u ostalim zemljama sveta i koji su „uvezeni“, odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta.

Ako bi NBS, kako se navodi, reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike, uspela bi da ostvari neznatan uticaj na faktore poput cena hrane i energenata, ali bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi, jer bi usporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje, uključujući i ukupan poslovni ambijent i životni standard stanovništva.

„NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti. Poređenja u kojima se sugeriše da bi NBS trebala da postupi slično centralnim bankama u nekim zemljama okruženja mogu da dođu samo od dela javnosti koji ili ne prati rad ove institucije ili namerno prećutkuje činjenice“, navodi se u saopštenju.

Ističe se da je tačno da su neke centralne banke u okruženju već pooštrile monetarne uslove, a da je to uradila i NBS tako što je prestala da obezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu, jer je od oktobra u potpunosti prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima (0,10 odsto).

Dodaje se da je NBS u potpunosti iskoristila fleksibilnost monetarne politike i bez promene referentne kamatne stope (i koridora kamatnih stopa) i efektivno pooštrila monetarne uslove, sa 0,11 na 0,27 odsto povećala izvršnu repo stopu, kojom se de facto sprovode operacije povlačenja likvidnosti.

Razlike koje postoje po pitanju pooštravanja monetarnih uslova u različitim zemljama, vezane su, kako se navodi, pre svega za nivo bazne inflacije, odnosno za ocenu da li ima i u kojoj meri, prelivanja rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju.

Bazna inflacija, koja je u nekim zemljama viša od ukupne inflacije, u Srbiji se, kako se navodi, od početka godine kreće na nivou od oko dva odsto, čemu je u najvećoj meri doprinela stabilnost deviznog kursa koja je očuvana čak i u najtežim okolnostima pandemije.

Imajući u vidu globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koju treba očekivati u 2021. godini kreće se u rasponu od 3,5 do četiri odsto.

„Prosečnu međugodišnju inflaciju pominjemo zbog činjenice da je reč o najobjektivnijoj meri inflacije, koja se svuda u svetu koristi kao ključna mera inflacije prilikom obračuna ostalih makroekonomskih pokazatelja, a ujedno zato što zaključke o inflaciji nije dobro donositi na osnovu kretanja inflacije tokom jednog ili tokom samo nekoliko meseci“, navela je NBS.

U saopštenju se navodi da kada je reč o inflaciji na kraju godine, odnosno o inflaciji u decembru, u odnosu na decembar prethodne godine, prema preliminarnim projekcijama u ovom trenutku očekuje se da se kreće u rasponu između šest i sedam odsto, a da se u granice cilja vrati sredinom godine i u drugoj polovini sledeće godine vratiti na centralnu vrednost cilja od tri odsto.

„Kada je reč o ocenama bivšeg guvernera (Dejana Šoškića) iznetim u javnosti da NBS sprovodi režim monetarne politike, ‘koji je u suprotnosti sa zvaničnim dokumentima koje naša zemlja ima’, ističemo da relativna stabilnost deviznog kursa i intervencije na međubankarskom deviznom tržištu nisu u suprotnosti sa inflacionim targetiranjem“, navela je NBS.

Dodala je da sve više radova svetskih ekonomista „hvata korak“ sa praksom koju godinama pokazuju određene zemlje u razvoju „sa istaknutim nivoom evroizacije ili dolarizacije“, da je stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu (evro ili dolar) od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.

NBS je navela da privredu i stanovništvo Srbije ne zanima previše „šta je u dokumentima“, niti kako se rezultati ostvaruju, već da li se rezultati ostvaruju ili ne.

„Godinama je devizni kurs dinara prema evru relativno stabilan i privreda i građani prilikom planiranja investicija i planiranja potrošnje znaju da će takav i ostati. Zbog toga smo značajno ubrzali privredni rast i udvostručili fiksne investicije“, navela je NBS.

Dodaje se da uprkos pandemiji, prosečan privredni rast tokom dve godine pandemije iznosiće oko tri odsto, dok će učešće fiksnih investicija već ove godine dostići 24 odsto bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja zdravu osnovu za rast u narednim godinama.