Uprkos niskim kamatama broj štediša sve veći

Banke ni na Svetski dan štednje, 31. oktobar, neće one koji kod njih čuvaju novac obradovati naknadama za depozite. Kamate su niske, tako je već godinama, a štediše jedino mogu da se nadaju da će početi da rastu kao odgovor na sve veću inflaciju u svetu. Kamate su kod nas minimalne, ali još nisu negativne kao što je to slučaj u nekim evropskim zemljama. Banke su zato više postale sigurno mesto za ovu imovinu, a ne način da se novac oplodi. Kamata na depozite u evrima u proseku iznosi 0,87 odsto na godišnjem nivou, dok se na dinare može dobiti jedan procenat na kraći rok do 2,2 odsto na tri godine.

Sve ovo nije bila prepreka za uvećanje štednje. U domaćoj valuti je položeno više od 100 milijardi dinara, dok je devizna štednja dostigla 12,3 milijardi evra. U zbiru to je oko 13,1 milijardu evra.

„Svetski dan štednje i ove godine dočekujemo uz nove najviše iznose dinarske i devizne štednje. Kontinuirani rast štednje pokazatelj je poverenja građana u domaći finansijski sistem i nacionalnu valutu, kao rezultat očuvane monetarne i finansijske stabilnosti sada već duži niz godina. U takvim uslovima, dinarska štednja brže raste od devizne već devetu godinu zaredom, a 2021. prvi put je prešla 100 milijardi dinara”, navode iz Narodne banke Srbije (NBS).

U poređenju sa krajem 2012., što znači u prethodnih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta, rast je iznosio čak 83 milijarde dinara, i krajem septembra 2021. dostigla je 101,5 milijardi dinara. Više od polovine ukupnog rasta ostvareno je u poslednje tri godine i to oko 45 milijardi dinara u odnosu na kraj septembra 2018. Prosečan godišnji rast štednje od 2013. iznosi više od devet milijardi dinara što je šest puta više nego u periodu pre 2012. kada je iznosio 1,5 milijardi dinara. Samo u proteklih godinu dana, od oktobra 2020., štednja u domaćoj valuti povećana je za oko 14 odsto. U istom periodu i devizna štednja raste, iako nešto umerenije u poređenju sa dinarskom. Sa 8,3 milijardi evra s kraja 2012. povećana je na 12,3 milijarde evra na kraju septembra 2021. godine.

Uoči Svetskog dana štednje, NBS je pripremila redovnu analizu isplativosti štednje, urađenu za period od septembra 2012. do septembra 2021., koja je ponovo potvrdila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti. Većoj isplativosti dinarske štednje doprinela je makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na evre, povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja negativnih efekata krize prouzrokovane pandemijom.

U poslednjih devet godina oročena štednja u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi građanin, koji je od septembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dobio u septembru 2021. oko 1.500 dinara (12 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Rezultati analize isplativosti štednje pokazali su da je dinarska oročena na tri meseca bila isplativija od štednje u evrima u više od 87 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja na dve godine dinarska štednja je bila isplativija od one u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Dakle, u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i na kratak i na dug rok, napominju u centralnoj banci dodajući da će podsticanje procesa dinarizacije biti i u narednom periodu njihov cilj, kao i stimulisanje štednje u dinarima i naglašavanje njene veće isplativosti.

Politika