U periodu od 2016. do 2020. godine ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile stranim kartičarskim sistemima iznosile su oko 204 miliona evra.
To je trideset puta više naplaćenog novca od tarifa preko domaćeg kartičnog sistema iako je promet preko stranih kartica bio svega tri puta veći. Novim zakonom o platnim institucijama konkurencija transferima novca je povećana, a cene su snižene.
Preznojavanje na granicama prilikom svakog prelaska sa velikom sumom novca ili preskupe tarife međunarodnih kompanija za prenos novca. To su bile najčešće opcije za prenos većih iznosa deviza u Srbiju ili iz nje. Stresno i skupo ali u najboljim godinama novčani prilivi iz dijaspore dostizali su i pet milijardi evra.
Novim zakonom o platnim institucijama transfer novca omogućen je digitalnim kanalima što je dragoceno i stranim radnicima koji rade u Srbiji ili zapošljavaju naše radnike u inostranstvu.
“Oni su deo tih transfera koji su vršeni u gotovom novcu, koji su upućivani korisnicima ovde u zemlji sada su prešli potpuno u platni promet preko elektronskog bankarstva gde oni svoje plate dobijaju na račun i može se reći da je jedan deo tih sivih tokova prešao u regularne tokove”, navela je za RTS Ivana Matić iz agencija “Buklab”.
Tarife koje važe za transfere novca ka zapadnim zemljaljama se kreću od 0,2 do 0,8 odsto uz naknadu od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dinara za transakciju. Tu treba dodati i troškove koje naplaćuju prihvatne banke u inostranstvu.
Poštanska štedionica je uključila svoju digitalnu platformu za transfere novca iz inostranstva i očekuju dobar prijem, posebno u Austriji.
Jelena Sekulović, direktorka sektora Poštanske štedionice, navodi da je iznos koji se najčešće šalje iz inostranstva u Srbiju 30.000 u dinarskoj protivrednosti.
“To je preko 30 do 35 odsto niži trošak u odnosu na ostale trasfere koji se koriste u zemlji i ovaj iznos naknade koji pominjem. To nije jedini benefit Cenovno prilikom transfera jer se koristi srednji kurs”, napomenula je.
Nove usluge su se posebno dokazale u vreme pandemije u digitalnom trgovanju. Takođe izdavanjem kredita i plaćanja preko mobilnih aplikacija.
“Vi nećete trpeti posledice zato što vam je radnja zatvorena u slučaju vanrednih okolnosti, ali ćete 24 časa imati mogućnost da prodajete svoju robu. Naravno, u slučaju platnih kartica i na takozvanim virtuelnim prodajnim mestima i broj prodajnih mesta sa 680 u 2019. godini porastao je na preko 2.100 u 2020. godini i taj broj transakcija u proseku je porastao 65 odsto, a ako uzmemo samo dinare 105 odsto”, rekao je sekretar Udruženje banaka Srbije Vladimir Vasić.
Banke sve više postaju digitalne i informatičke institucije, a sve manje klasične institucije koje samo prodaju kredite. Nove investicije u početku koštaju ali tokom vremena konkurencija čini svoje pa će se transferi novca sve češće obavljati preko mobilnih aplikacija i pametnih telefona, umesto čekanjem na šalterima.
