NBS ne očekuje značajno povećanje rate za kredite – Bankar.rs
BANKARSKI PROIZVODIBANKEDOMAĆE BANKEKreditiNBSSLIDERSVE VESTI

NBS ne očekuje značajno povećanje rate za kredite

Dok u susednoj Hrvatskoj, guverner upozorava dužnike na mogući skok rate za kredite, da li postoji takva bojazan i u Srbiji?

U Narodnoj banci Srbije (NBS), kažu da ne treba očekivati da će u narednom periodu doći do značajnijeg rasta rata na kredite.

Prvo, treba imati u vidu da su zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike i drugim merama, u poslednjih nekoliko godina u kontinuitetu obezbeđivani sve povoljniji uslovi finansiranja i nastavak rasta kredite aktivnosti, odgovaraju u NBS.

Pritom, ublažavanje monetarne politike i niža premija rizika zemlje, omogućili su da mnoga preduzeća i građani u prethodnom periodu iskoriste priliku da refinansiraju svoje ranije uzete kredite po povoljnijim uslovima i tako obezbede niže rate za kredite, ističu u Centralnoj banci.

“Kako se povratak inflacije u granice cilja očekuje u drugom tromesečju naredne godine, i nakon toga kretanje oko centralne vrednosti inflacionog cilja, povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo bi da se zadrže i u narednom periodu”, kažu u NBS za Novu ekonomiju.

Na cenu kredita indeksiranih u evrima, pre svega, utiču kamatne stope na tržištu novca u evro zoni i premija rizika zemlje. Evropska Centralna banka (ECB) još uvek ne razmatra značajnije izmene monetarne politike, koja je izrazito ekspanzivna, kažu u NBS.

“Takođe, zahvaljujući povoljnoj makroekonomskoj perspektivi zemlje, premija rizika zemlje je relativno stabilna i snižena od izbijanja krize. Sve to, kao i obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, ukazuje da ne treba očekivati da će u narednom periodu doći do značajnijeg rasta rata na kredite”, ocenjuju u Centralnoj banci.

Podsećamo, zaduženost građana u Srbiji je u porastu, ali još nije alarmantno, poslednji su podaci Udruženja banaka Srbije (UBS). Za mesec dana leta, u periodu od kraja juna do kraja jula, ona je porasla za 114 miliona evra, sa 10,705 milijardi evra na 10, 819. U poređenju sa istim periodom prošle godine, skočila je za 1,14 milijardi evra. Građani Srbije bankama duguju po osnovu gotovinskih, potrošačkih, stambenih i poljoprivrednih kredita

Preporuka građanima i privredi

Narodna banka preporučuje privredi i građanima da prilikom zaduživanja vode računa o finansijskim potrebama, ali i o mogućnostima urednog servisiranja svojih kreditnih obaveza. Takođe, važno je da sagledaju rokove otplate i činjenicu da zaduživanje u valuti u kojoj se pretežno ostvaruju prihodi daje mogućnost da se izbegnu valutni rizici koji mogu uticati na visinu rate.

Trenutno viša inflacija u Srbiji posledica je istovremenog delovanja nekoliko privremenih faktora: baznog efekta usled niskog nivoa cena krajem prošle godine za vreme pandemije, zatim kretanja na svetskim tržištima koja utiču na cene sirovina i energenata, kao i rast cena neprerađene hrane usled efekata suše, kažu u NBS.

Čak i sa ovim povećanjem, inflacija u Srbiji i dalje je manja nego u većini uporedivih zemalja, što ukazuje da se domaća ekonomija uspešno otvorila i da oporavak ponude nije previše zaostajao za oporavkom tražnje.

“Svi ti faktori po našoj oceni imaju privremeno dejstvo, dok je bazna inflacija, onaj deo inflacije na koji monetarna politika utiče, stabilna i očuvana u granicama cilja. U skladu sa tim, očekujemo da se inflacija zadrži iznad cilja još nekoliko meseci slično kao u ostalim zemljama, dok će u toku prve polovine naredne godine početi da opada da bi se u drugoj polovini godine najverovatnije našla na nivou ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto”, oocenjuju u NBS.

Prema oceni guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, na rast inflacije u Srbiji ne utiče povišena tražnja zbog državnih davanja, već troškovni pritisci među kojima su uska grla u lancu snabdevanja, rast cene energenata, metala i drugih sirovina i to uglavnom dolazi sa globalnih tržišta.

Ona je juče na skupštinskom odboru za finansije rekla da od marta 2020. godine do septembra 2021. godine Srbija ima inflaciju u proseku od 2,2 odsto.

Uverena je, kako prenose mediji, da razloga za strah od inflacije ne bi trebalo da bude u velikoj meri i veruje da će se projekcije Narodne banke ostvariti i da će u drugoj polovini naredne godine inflacija biti u granicama cilja.

Tags
Back to top button