Građane kamate na keš kredite koštaju oko 350 miliona evra

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara, što je mesečno povećanje od 0,8 posto, navodi se u septembarskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Dug preduzetnika je 68,5 milijardi dinara i veći je za 1,3 posto u odnosu na kraj avgusta, dok je stanovništvo svoje zaduženje uvećalo za 0,8, a pravna lica za 0,7 posto.

Od gotovo 1,3 hiljade milijardi dinara duga stanovništva, gotovo polovina, odnosno 609 milijardi je za gotovinske kredite, a slede stambeni i krediti za adaptaciju s 532 milijardi. Mesečni rast gotovinskih kredita je 0,8 posto, dok je dug stanovništva po stambenim kreditima za mesec dana veći za 1,3 posto.

Iako izgleda da rast kredita nije veliki, u realnom životu radi se o ogromnim novcima koje građani moraju da plaćaju za kamate. Iako se visina kamate razlikuje od banke do banke, a zavisi i od ročnosti kredita, izvesno je da građani Srbije bankama za gotovinsku pozajmicu ostave velike pare – jer uz kamatu od oko samo sedam odsto, a uglavnom je kamata iznad tog procenta, u ukupnom dugu stanovništva na ime keš kredita građani bankama plate više od 40 milijardi dinara na ime kamata.

A evo i kako to izgleda – ako se uzme kredit od 100.000 dinara, uz prosečnu kamatu, koja se kreće od oko sedam pa do iznad 10 odsto, troškovi su različiti: ukoliko se kredit otplaćuje 13 meseci, mesečna rata iznosiće oko 8.000 dinara, ako se rok produži na, recimo, 18 meseci, rata će biti oko 5.900 dinara, a ako je rok otplate 24 meseca, mesečno će morati da se izdvoji oko 4.500 dinara.

U prvom slučaju klijent će ukupno platiti oko 104.500 dinara, dok će uz rok otplate od 18 meseci, ovaj kredit ukupno biti težak oko 106.000 dinara, a oni koji 100.000 dinara kredita budu otplaćivali dve godine, ukupno će platiti oko 108.000 dinara.

Sigurno je da građani Srbije ne bi da ne moraju uzimali gotovinske kredite, koji su, po pravilu, među skupljim uslugama koje banka odobrava. Slobodno se može reći da se na to većina njih odluči zbog hroničnog nedostatka novca, a da li ta sredstva iskoriste za kupovinu nečega što je u domaćinstvu potrebno ili za lakše premošćavanje razlike između primanja i troškova u kućnom budžetu – to znaju oni koji se za takav korak odluče. Tako je za, recimo, opremanje kuhinje, odnosno kupovinu samo najvažnijih kućnih aparata – šporeta, mašine za pranje suđa i frižidera i to skromniju varijantu – potrebno najmanje 70.000 dinara. To premašuje i prosečnu platu, pa zato i ne čudi što je najčešća pozajmica koju građani uzimaju od banaka gotovinski kredit.

Važno je da građani znaju, ukazuju finasijski poznavaoci, da je, u slučaju kada novac nedostaje, a nešto se mora kupiti, ipak bolje podići gotovinski kredit nego trošiti novac kojeg nema, odnosno koristiti dozvoljeni minus.

Naime, dozvoljeni minus je najbrža, ali i najskuplja pozajmica, a prosečna kamata je 29 odsto. Još je gore skliznuti u nedozvoljeni minus jer su tada kamate još više.

Dnevnik