Turska lira je ove nedelje ponovo zabeležila pad i nakon još jedne u nizu smena guvernera i članova centralne banke, dotakla je novo dno. Trenutno se za 1 evro može dobiti 10,7 turskih lira, a pre samo tri godine, jedan evro je vredeo oko 5,3 lire.
Kontinuirano slabljenje vrednosti turske lire počelo je još 2018. Ono se zaoštravalo sa svakom Erdoganovom smenom čelnika i rukovodioca centralne banke, i za sobom nosilo i rast inflacije. Takav “trend” danas je moguće osetiti na svakom koraku u Turskoj, posmatrajući veće cene energenata i hrane, ali i omiljenih proizvoda naših turista (začina, pamuka, kože, obuće i zlata).
Slabljenjem turske lire, iz naše perspektive, vrednost drugih valuta, u suštini dolara i evra, u toj zemlji nastavlja da raste, te će oni koji se odluče na putovanje u Tursku u predstojećim mesecima imati veću kupovnu moć nego inače. Njima će u prevodu sve biti jeftinije.
Ipak, kako stručnjaci ističu, poigravanje sa kursom lire podiže i cene uvoza robe iz Turske, te će pamuk, koža, građevinski materijal i druge sirovine koje uvozimo koštati za nas više. Doduše, ovo poskupljenje će biti daleko blaže od onog sa kojim će se suočiti Turci u narednim mesecima.
Inicijalna kapisla pada vrednosti turske lire je, još jedna u nizu, smena guvernera centralne banke i drugih njenih rukovodioca. Od 2019. godine turski predsednik je u 4 navrata smenio 4 različita rukovodioca centralne banke. Poslednji put je guvernera smenio pre samo 7 meseci, iz istih razloga kao i sad, zbog pretnji pooštravanja monetarne politike, a pre toga i 2020. i 2019. godine.
Do najnovije promene u centralnoj banci došlo je nakon što je predsedništvo u sredu uveče saopštilo da se Erdogan sastao sa guvernerom Centralne banke Sahapom Kavdžiogluom. Vrlo brzo nakon sastanka objavljen je dekret kojim je saopšteno da je predsednik Turske smenio i dva zamenika guvernera.
Jedan od njih, Ugur Namnik Kučuk, se jedini usprotivio daljem obaranju kamatnih stopa na prethodnoj sednici odbora banke za monetarnu politiku. Samo ove godine Erdogan je smenio čak 5 članova tog odbora.
Sa svakom smenom, vrednost turske lire propadne u odnosu na strane valute. Trenutno za 1 dolar se dobije 9,22 turske lire. Samo od početka ove godine, turska valuta je oslabila čak 19 odsto.
Pored situacije u kojoj ova situacija ide “niz dlaku” turistima širom sveta, da bolje prođu tokom obilaska Turske, stručnjaci ističu da destabilizacija kursa tj. njegovo kontinuirano obaranje može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se stabilizovala čitava privreda.
” Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju”, rekao je za “Blic Biznis” konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.
On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.
“Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako, da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju”, kaže Rajić i dodaje da pokušavaju da na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.
Ukazuje da sličnu monetarnu politiku ima i Mađarska, i da su oni na taj način podsticali rast izvoza.
“U Mađarskoj je česta situacija da kada se tamo zaključuju ugovori i kupuju energenti, dođe do promena kursa, te on ponovo skoči. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo u kom pravcu će situacija u Turskoj ići, da li će lira i dalje da slabi ili ne”, zaključuje Rajić.
Kontinuirani pad vrednosti turske lire počeo je 2018. godine. U avgustu te godine, tadašnji predsednik Donald Tramp je objavio da će Turskoj udvostručiti carine na čelik i aluminijum.
Prema mišljenju stručnjaka, finansijska kriza se odavno spremala i direktna je posledica odbijanja vlasti da podigne kamatne stope kako bi zaustavila inflaciju i ohladila “pregrejanu” ekonomu. Tadašnji sporovi sa SAD su samo ubrzali “pucanje” lire.
“Kad su globalna tržišta bila preplavljena jeftinim i besplatnim dolarima, svi su se užasno uzbudili, pogotovo širom rastućih i graničnih tržišta, i sada smo ovde videli žestok zaokret”, kazao je 2018. godine za Al Džaziru finansijski analitičar Ali Kan Saču.
