Pandemija korona virusa i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Nemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 odsto, prenosi Tanjug.
Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdevanju još uvek ometaju proizvodnju, konstatovano je u jesenjem izveštaju pomenutih instituta objavljenom u četvrtak.
Nemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak u toku 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da beleži znatan rast proletos posle smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdevanju intermedijarnim proizvodima sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru, dodaje se dalje u saopštenju.
Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.
Prema proceni instituta, usporavanje oporavka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako broj inficiranih bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdevanja nastaviće da opterećuju proizvodnu industriju.
Iz instituta pretpostavljaju da će se u narednoj godini negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdevanju postepeno prevazići, te da će se ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.
Predviđa se da će BDP porasti za 2,4 odsto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022. godine, kaže potpredsednik IFO instituta za ekonomska istraživanja u Haleu Oliver Holtemoler (Oliver Holtemöller).
Instituti procenjuju da će inflacija u Nemačkoj porasti za tri odsto u tekućoj godini i za 2,5 odsto u 2022. godini. Deficit budžeta će se verovatno smanjiti sa 4,9 odsto BDP-a u ovoj godini, a na 2,1 odsto u narednoj.
S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udeo državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. na 67 odsto sledeće godine.
Ekonomske posledice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.
Izazovi klimatskih promena i potencijalno niži ekonomski rast u budućnosti zbog smanjenja radne snage redukovaće mogućnosti potrošnje, napominje Holtemoler.
