Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da na gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije, koja je u septembru iznosila 5,7 odsto, monetrana politika ne može da utiče jer je prouzrokovana rastom cena neprerađene hrane i energenta, što čini jednu četvrtinu potrošačke korpe.
“Ove dve grupe proizvoda su zajedno dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena”, navela je NBS i istakla da dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti.
Po podacima centralne banke, cene neprerađene hrane su u septembru ove godine u odnosu na isti mesec prošle bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 odsto.
Takva kretanja su, kako je objašnjeno, rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze – cene i jedne i druge grupe proizvoda su tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima. U manjoj meri je međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane doprineo i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto.
Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 odsto, usled rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, koji je za posledicu imao i povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu od 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine kada su cene bile na znatno nižem nivou.
Kako je navela NBS, međugodišnja bazna inflacija (kad se iskljući rast cena hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka.
Od početka godine se međugodišnja bazna inflacija kreće na nivou od oko dva odsto, što je, kako je ukazano, u velikoj meri rezultat i očuvane stabilnosti deviznog kursa.
“Na privremeni karakter inflatornih pritisaka ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora za jednu, dve i tri godine unapred, koja se i dalje kreću oko nivoa od tri odsto, kao i inflaciona očekivanja privrede koja se i dalje kreću u rasponu od dva do tri odsto”, ocenila je NBS.
Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri odsto, sa dostupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Od drugog tromesečja naredne godine očekuje se povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu treba da doprinese i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom periodu.
NBS je poručila da će na taj način nastaviti da doprinosi i očuvanju poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja, koje je bilo ključ održanja proizvodnih kapaciteta tokom pandemije i koje će biti od velike važnosti za privredni rast i u narednom periodu.
“Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, a rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena neprerađene hrane i globalne cene energenata”, navela je u saopštenju NBS.
