Dug siromašnih zemalja 860 milijardi dolara
Teret duga u zemljama sveta s niskim prihodima porastao je u prošloj godini 12 odsto na 860 milijardi dolara, jer su vlade na kovid krizu odgovorile ogromnim fiskalnim, monetarnim i finansijskim paketima stimulacija, pokazao je izveštaj Svetske banke.
Predsednik te međunarodne finansijske institucije, David Malpas, naveo je da izveštaj ukazuje na dramatičan porast dužničke ranjivosti s kojom se suočavaju zemlje s niskim i srednjim prihodima i pozvao na hitne korake kako bi im se pomoglo da dug svedu na održivije nivoe.
“Potreban nam je sveobuhvatan pristup problemu duga, uključujući njegovo smanjenje, brže restrukturiranje i poboljšanje transparentnosti”, napisao je Malpas u uvodnom delu izveštaja pod nazivom Međunarodna statistike duga 2022.
On je naveo da su održivi nivoi duga vitalni za ekonomski oporavak i smanjenje siromaštva, prenosi Tanjug. U dokumentu se navodi da je stanje spoljnog duga zemalja s niskim i srednjim prihodima ukupno poraslo 5,3 odsto u prošloj godini, na 8,7 biliona dolara pogađajući zemlje u svim regionima.
Napominje se da je povećanje spoljnog duga nadmašilo rast bruto nacionalnih dohodaka i izvoza, pri čemu je odnos spoljnog duga siromašnjih zemalja prema BND-u, izuzimajući Kinu, porastao pet procentnih poena na 42 odsto prošle godine, dok je njihov spoljni dug prema izvozu skočio na 154 odsto sa nivoa od 126 odsto u 2019.
Malpas je poručio da su hitno potrebni napori za restrukturiranje duga imajući u vidu da krajem ove godine ističe Inicijativa Grupe 20 velikih ekonomija sveta (G20) o moratorijumu na otplatu dugova, kojom je bilo omogućeno privremeno odlaganje izmirivanja dužničkih obaveza.
Prema podacima iz izveštaja SB, neto prilivi od multilateralnih kreditora u zemlje sa niskim i srednjim prihodima porasli su na 117 milijardi dolara prošle godine, na najviši nivo u poslednjoj deceniji.
“Neto kreditiranje zemlja sa niskim prihodima poraslo je 25 odsto na 71 milijardu dolara, što je takođe najviši nivo u poslednjoj deceniji, pri čemu su Međunarodni monetarni fond (MMF) i drugi multilateralni poverioci obezbedili 42 milijarde dolara, a bilateralni kreditori deset milijardi dolara”, navodi se u dokumentu SB.
(Dan.co.me)
