Kina ima američkih obveznica u vrednosti većoj od bilion dolara.
Ako počne da ih se rešava, to bi omogućilo zvaničnom Pekingu da makne dolar s pozicije najpoželjnije svetske valute.
Napet je bio kraj prošle nedelje američkom predsedniku Džou Bajdenu. Ne samo da je postojala mogućnost da neće moći da ostvari svoj ambiciozni plan obnove infrastrukture vredan dva biliona dolara, već je zbog golemog duga postojala mogućnost da Sjedinjene Države uđu u tzv. Default, piše Večernji list. Odnosno u situaciju u kojoj više neće moći da otplaćuju svoje dugove.
U poslednji trenutak u petak je izglasano povećanje dopuštenog limita zaduživanja države, što će omogućiti da SAD plaćaju svoje obveze još do decembra. Da se to nije dogodilo, verovatno bi nastupio tzv. default.
“Bila bi katastrofa da se dovedemo u situaciju da nemamo više novca za podmirivanje vlastitih obaveza“, rekla je Dženet Jelen, američka ministarka finansija.
Njeno ministarstvo sada koristi vanredne mere kako bi plaćalo svoje račune nakon što je krajem jula dostignut limit zaduženja. Te mere omogućavaju saveznim službama da zadržavaju i pribavljaju novac u određenom iznosu a da ne izdaju nove obveznice. Takve mere ipak ne mogu biti dugoročne. Nikada u istoriji Sjedinjene Države nisu izgubile sposobnost podmirivanja vlastitih obaveza. Da se to dogodi, američki mediji mahom navode da bi nastupio skok kamata, a kasnile bi penzije i socijalna pomoć za 50 miliona Amerikanaca koji od tih prihoda žive. Isto bi se u tom slučaju moglo dogoditi i s američkom vojskom. A onda je tu nešto što je dugoročno potencijalno i puno gore, a to je spoljni uticaj. Naime, savezničke nacije poput Japana s krajem jula držale su američke HOV u iznosu od 1,32 biliona dolara, ali tu je i Kina koja ih ima u vrednosti od 1,07 biliona dolara. Da Kina počne da se rešava tih obveznica, to bi oslabilo potražnju za dolarom i otvorilo mogućnost da Kina konačno makne dolar s mesta najpoželjnije svetske valute, jedno je od mišljenja koje se može čuti i pročitati u američkim medijima.
“Na naše se obveznice dugo gledalo kao na najsigurnije na planeti. Delom je i to zaslužno za status koji dolar ima. Dovesti to u pitanje nemogućnošću plaćanja obaveza doista bi moglo imati katastrofalan učinak“, rekla je Jelenova. No, šteta je već napravljena upravo situacijom na Kapitol Hilu gde demokrati i republikanci ne mogu da se dogovore oko povećanja limita za zaduživanje, uz republikanske pretnje da će koristiti sva sredstva da se to ne dogodi.
Ugled Amerike nakon katastrofe u Avganistanu, skandala s prodajom podmornica Australiji i ovog najsvežijeg raspravljanja već je ozbiljno poljuljan. Limit je postavljen prvi put tokom Prvog svetskog rata, kada je tadašnji predsednik Vudro Vilson zatražio od Kongresa da dopusti povećano zaduženje zbog finansiranja ratnih napora. Od tada je to tema u Kongresu koja je dosad kulminirala tri puta u ovoj deceniji. Kao i sada, i u tim instancama čekalo se na rešenje do poslednjeg trenutka. Mogućnost da ne omoguće novo zaduženje od pola biliona dolara na dopuštenih 28,5 biliona republikanci su iskoristili u dnevnopolitičke svrhe. Očigledno je da ne bi dopustili da SAD uđe u “default”, ali su i jasno istakli da ne vide zbog čega bi demokratama i Bajdenu olakšavali posao. Mala je uteha što demokrate ni jednom nisu odbili povećanje za mandata Donalda Trampa.
Troškovi savezne države su poveliki. Vašington post je napravio projekciju njene cene sedmicu za sedmicom tokom mesec dana ako 18. oktobra nastupi tzv. default. Za plate zaposlenih savezne administracije potrebno je 1,7 milijardi dolara, za radnike u zdravstvu 1,5, za socijalno i povrat poreza 20 milijardi, za troškove javno dostupnog zdravstva pet milijardi, nabrojao je taj medij.
I to samo u prvoj nedelji. A slede kamate te drugi troškovi raspoređeni po datumima u svakoj nedelji svakog meseca u godini. Milijarde i milijarde. Svojim prihodima država može da namiri oko 60 posto svojih troškova u prvoj nedelji eventualnog “defaulta”. Posledice takvog događaja bile bi takve da bi uticale na generacije Amerikanaca, smatraju analitičari Moody-ja.
“Amerikanci bi ‘default’ plaćali generacijama jer bi globalni ulagači s pravom verovali da su finansije savezne vlade politizovane te da možda dođe vreme kada oni neće dobiti ono što im se duguje na vreme”, navode u agenciji.
Logičan sled događaja bio bi da agencije smanje američki kreditni rejting, da kamate naglo porastu, a padne vrednost dolara. I takva situacija ne bi stvorila samo ekonomski nego i sigurnosni problem jer SAD više ne bi mogle uvoditi ekonomske sankcije.
“Default bi u opasnost doveo međunarodni ugled SAD kao pouzdanog i verodostojnog privrednog i odbrambenog partnera“, rekao je Lojd Ostin, američki ministar odbrane.
U tom smislu je srećna okolnost što niko u svetu kao da se ne brine previše zbog takve situacije. Kina i sama ima problema s dugom zbog situacije s nekretninskim divom Evergrandeom, Japan je u procesu formiranja nove vlade.
