U jeku pandemije prošle godine, banke su posledično zaoštrile uslove pod kojima odobravaju kredite.
One su tada napravile spisak delatnosti i zaposlenima i tim delatnostima prosto nisu odobravali zajmove, kojih je u tom trenutku bilo oko 20.000.
Na toj listi su se našli i drugi rizični klijenti, uzimajući u obzir veličine kompanija, dužine zaposlenja, istorije računa u banci i blokada, piše Blic. Te iste liste postoje i važe i danas godinu dana kasnije, u nešto izmenjenom obliku, tvrdi list.
“Banke generalno nemaju razlog da vam kažu zašto vam odbijaju zahtev za kredit. U neizvesnim okolnostima, desio se prepad sa neznanjem šta će biti dalje. Okolnosti su i sad godinu dana posle maltene iste i banke generalno strahuju od, takođe neizvesnih, ’privrednih tokova’”, kaže sagovornik lista i dodaje da on ovaj potez banaka posmatra kao vrlo odgovorno ponašanje i zaštitu od pomenute neizvesnosti.
Kako piše list, na ovim listama u bankama se nalaze iste delatnosti kao i prošle godine, pa liste u bankama postoje i dalje, u nešto izmenjenom obliku. To su prvenstveno one koje su najviše osetile posledice pandemije kao što su hotelijerstvo, turizam, transport (i robe i ljudi).
Banke na svoje “crne liste” stavljaju i rizične klijente, koji prema njihovim računicama i analizama neće moći da kredite za koje podnesu zahtev isplate. Kod svrstavanja nekoga u kategoriju “rizičnog” presudno je sijaset faktora, između ostalog veličina kompanije u kojoj rade, dužina zaposlenja, istorija u banci, da li je bilo blokada i sl.
“Kod odobravanja kredita, radi se izuzetno kompleksna računica, i u nju je uključeno mnoštvo analiza, pored analize sektora, vašeg položaja, proverava se i sijaset drugih stvari na koje mnogi ne bi ni pomislili. Čak se proverava i da li imate onlajn kockarske aktivnosti”, tvrdi sagovornik lista.
“Sve zavisi od pojedinačne banke”, dodaje on i nastavlja: “Jedni će gledati vaš položaj, drugi sektor tj. delatnost, treći nešto treće”.
Kaže da koliko god da je sa savremenim tehnologijama nikad lakše aplicirati za kredit, postaje sve teže da vam ga i odobre.
“Dokle god traje krizni period, i dokle god banke osećaju neizvesnost, odobravanje kredita će biti pod sve većim skenerom”, zaključuje on.
Prema zvaničnim podacima, dobijenim iz ankete koju je NBS sprovela ovog leta, pokazuje se da su privreda i stanovništvo povećali potražnju za kreditima u odnosu na prošlu godinu, a očekuje se i dalji rast.
Kako NBS navodi, stanovništvo je najviše uzimalo dinarske gotovinske i devizne stambene kredite. Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da je samo u junu registrovano 103.305 kredita pravnim licima.
