Oprezno sa kupovinom Bitkoina
Imajući u vidu oscilacije vrednosti digitalne imovine, banke i druge finansijske institucije pod nadzorom NBS ne mogu u svom kapitalu ili imovini da imaju kriptovalute.
Kovid kriza vinula je bitkoin u nebesa i trenutno vredi 38.523 dolara, a o popularnosti ove valute koja nije pod kapom vlada i centralnih banaka, svedoči oglas Patrika Hjuza, koji pokušava da svoja dva kafića na Desetoj aveniji u Njujorku proda za 25 bitkoina ili 800 etereuma, što je nešto manje od milion dolara. On smatra da ga iz krize u koju je zapao ugostiteljski biznis zbog pandemije može spasiti digitalni novac, jer veruje da je budućnost u kriptovalutama i nada se da bi mogao ući u istoriju trgovanja kriptovalutama kao prvi čovek koji je kafić prodao isključivo za neku digitalnu valutu.
Američki ugostitelj nije jedini koji ovako razmišlja, ali to u Srbiji nije moguće. Kako kažu u Narodnoj banci Srbije, virtuelne valute nemaju status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja i novousvojeni Zakon o digitalnoj imovini u tom pogledu ništa nije promenio.
Pomenutim propisom je, kako objašnjavaju, jasno utvrđeno da je zabranjeno plaćanje virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca. Da bi potrošač mogao da plaća u virtuelnim valutama neophodno je da trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, sa dozvolom Narodne banke Srbije, a on prenosi trgovcu isključivo dinare a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima.
Interesovanje građana za kupoprodaju i korišćenje bitkoina naglo je poraslo širom sveta, pa i u Srbiji. Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije upozoravaju da treba oprezan prilikom trgovanja digitalnim novcem, jer je vrednost bitkoina i drugih virtuelnih valuta veoma promenljiva i to kretanje nije moguće predvideti. Tako velike oscilacije mogu da prouzrokuju i velike finansijske gubitke građanima.
Vrednost bitkoina raste, a u prvoj sedmici januara je prvi put dosegla više od 40.000 američkih dolara, udvostručivši se za manje od mesec dana. Sa početnih od oko 5.000 dolara u martu 2020, otkako je pandemija prvi put proglašena, vrednost bitkoina je skočila za više od 700 odsto,.
Povećana potražnja institucionalnih, korporativnih i nedavno maloprodajnih investitora za digitalnim valutama pogurala je porast bitkoina na samom početku 2021. godine. Potražnju je povećala mogućnost brzog prihoda u svetu u kojem trenutno vladaju niski prinosi i negativne kamatne stope, piše agencija Rojters.
Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije upozoravaju na oprez pri ulaganju u kriptovalute, koje su sve popularnije, ali i nose rizik zbog velike oscilacije vrednosti, a zbog loše regulative u svetu se u pojedinim slučajevima koriste i za pranje novca.
O promenljivoj vrednosti ove valute piše i britanski „Gardijan” podsećajući da je bitkoin početkom 2017. vredeo ispod 1.000 dolara da bi se u roku od 12 meseci približio vrednosti od 20.000 dolara, a zatim pao na oko 3.000 dolara u roku od nekoliko sedmica početkom 2018. godine. Tada ga je većina popularnih investitora, centralnih bankara i finansijera otpisala kao opasan, anoniman instrument za prevarante i teroriste.
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, pozvala je pre nekoliko dana na globalno regulisanje trgovanja bitkoinom. Navela je da se ova digitalna valuta u nekim slučajevima koristi za aktivnosti pranja novca i da je potrebno zatvoriti sve „rupe” u regulativi, prenosi Rojters.
“Bitkoin je visokošpekulativna imovina koja se koristi za izvesne čudne poslove i potpuno neprihvatljive aktivnosti pranja novca”, rekla je Lagardova.
Sektor kriptovaluta je i dalje uglavnom pod vrlo labavim nadzorom ili neregulisan, mada postoje globalni standardi u oblastima kao što je sprečavanje pranja novca.
Srbija je upravo uoči Nove godine dobila Zakon o digitalnoj imovini, kojim se uređuje poslovanje ljudi koji obavljaju poslove s digitalnom imovinom, ali cilj njegovog donošenja nije promovisanje ulaganja u virtuelne valute, već isključivo uređenje oblasti što je znatno šira od ovih valuta i do sada nije bila pravno uređena.
“Na one koji posluju s virtuelnim valutama u Srbiji od aprila 2018. primenjuju se propisi o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (uvedena je obaveza identifikacije svakog lica koje zamenjuje virtuelne valute za novčana sredstva i obrnuto, bilo da se ta zamena obavlja preko automatskih fizičkih uređaja ili preko domaćih platformi). Ali ostali aspekti poslovanja tih lica do donošenja Zakona nisu bili uređeni kao što su obaveza licenciranja, kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi, nadzor nad poslovanjem”, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije.
Kako objašnjavaju, ovim zakonom se poslovanje s digitalnom imovinom u potpunosti uređuje i podvodi pod zakonske okvire, u skladu sa inoviranim međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Samim tim, građani i privreda koji obavljaju transakcije s digitalnom imovinom imaju podsticaj da to rade preko domaćih licenciranih pružalaca usluga u vezi s digitalnom imovinom, budući da će oni biti u obavezi da osiguraju uslove za sigurno i stabilno poslovanje i zaštitu novčanih sredstava svojih korisnika, a obezbediće se i nadzor nad njihovim poslovanjem, uz mogućnost izricanja administrativnih mera i kazni za kršenje odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
“Imajući u vidu oscilacije vrednosti digitalne imovine, banke i druge finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu u svom kapitalu ili imovini da imaju kriptovalute, što jasno govori da ne postoje nikakvi rizici u vezi sa eventualnim negativnim uticajima po finansijski sistem”, kažu u centralnoj banci.
