Vrednost startap ekostistema u Srbiji, prema podacima iz Beograda i Novog Sada, iznosi 439 miliona dolara, podaci su novog izveštaju za 2021. koji je objavio Startap Genome.
Ukupne investicije u ranoj fazi iznose 50 miliona dolara. Prosečna prvobitna investicija u startap iznosi 246 hiljada dolara, što je duplo manje od svetskog proseka (480 hiljada dolara). Prosečna godišnja plata softverskog inženjera u Srbiji je 30.000 dolara (svetski prosek je 44 hiljade dolara).
Od ekonomske reforme 2018. godine, Srbija i region oko glavnog grada, Beograda, izrasli su u jednu od glavnih lokacija za investicije u centralnoj i istočnoj Evropi, piše u Izveštaju.
Kao snažne podsektorske oblasti navedeni su gejming industrija i blokčejn.
U poslednjih godinu timovi iz Srbije, većim delom iz Beograda i Novog Sada, napravili su 41 igricu (40 odsto njih su za mobilne telefone). Gejming industrija u Srbiji zapošljava više od 2.000 ljudi, a trećina su žene. Industrija je ostvarila godišnji prihod od 120 miliona evra u 2020. godini, što je rast od 60 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.
Što se tiče blokčejna, navodi se da je Srbija postala jedna od vodećih destinacija za razvoj proizvoda zasnovanih na blokčejnu, zbog velikih talenata u oblasti inženjerstva i matematike. Neki od poslednjih uspeha u ovoj oblasti su kupovina beogradske kompanije MVP Workshop od strane jedne od vodećih kripto-platformi “Celzijus”, kao i investicija američke kompanije Accel od 15,3 miliona dolara u srpski Tenderly. Srbija je takođe domaćin Blokčejn samita.
U izveštaju se pominje i Srpska blokčejn inicijativa za koji se navodi da je neprofitna, nevladina organizacija koja je posvećena promovisanju usvajanja blokčejna u zemlji.
Fajnenšl tajms rangirao Srbiju na prvo mesto u svetu po broju stranih direktnih grinfild investicija dva puta u poslednje tri godine. Srbija stvara najviše poslova vezanih za strane direktne investicije na milion stanovnika, prema izveštaju IBM Global Location Trends za 2020. godinu, podseća Startap Genom.
Svetske kompanije koje investiraju u Srbiju su Boš, Mišelin, Simens, Majkrosoft, Panasonik, Kuper tajers.
Dinamika i znanje koji su sa investicijama došli u Beograd počeli su, kako se navodi, da se prelivaju u lokalni startap ekostistem.
Srpski inovacioni fond je uveo u međuvremenu nove programe, proširujući na taj način mogućnosti finansiranja srpskih startapova.
Kao razloge za prebacivanje startapa u Beograd i Novi Sad, Startap Genom navodi dobro obrazovanje u oblasti inženjerstva, poreske olakšice za strance.
