Koje troškove kompanije moraju da plate zaposlenima prilikom rada od kuće?
Pandemija korona virusa donela je i nove modele rada. Mnoge IT firme uvele su hibridno radno vreme, a zaposlenima je ostavljeno da se opredele po kom modelu žele da rade. Čak i onima koji rade pola radnog vremena od kuće, a pola u kancelariji, ove firme isplaćuju troškove goriva za ceo mesec, kao i naknadu za utrošenu električnu energiju.
I dok su, sa druge strane, mnoge privatne firme čak i za Covid bolovanje radnicima isplaćivale 65 odsto zarade, iako je preporuka vlada bila da to bude 100 odsto, postavlja se pitanje na šta zakonska regulativa obavezuje poslodavce, kada je reč o navedenim troškovima,.
„Poslodavac je u obavezi da obezbedi uslove za rad zaposlenog, bez obzira da li on radi od kuće ili u okviru poslovnih prostorija. Uobičajena praksa je da se za vreme rada od kuće plaća topli obrok i sva druga uvećanja zarade, primera radi, prekovremeni rad, a troškovi prevoza ne moraju da budu pokriveni jer realno ne postoje”, kaže za Biznis.rs viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.
Naš sagovornik objašnjava da je poslodavac u obavezi da obezbedi svu neophodnu opremu kako bi zaposleni mogao da radi u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
“Svakako, sav trošak koji zaposleni ima u toku rada od kuće poslodavac je dužan da nadoknadi. Da li je to trošak električne energije ili neki drugi trošak, zavisi od vrste posla koju zaposleni obavlja. Istovremeno, poslodavac je dužan da obezbedi kontrolu radnih uslova u okviru kojih zaposleni radi. Neophodno je da zaposleni ima adekvatan prostor jer ako je u stanu od 28 kvadrata sa troje dece teško da će moći da obezbedi adekvatne radne uslove i onda samim tim treba da se nađe neko kompromisno rešenje”, naglašava Ristić.
Ipak, problem za većinu radnika predstavlja to što ne postoji zakonska regulativa koja poslodavca decidno može da natera da ove obaveze ispoštuje.
“Problem je što je sve ovo na neki način regulisano kroz neku vrstu uputstva koje je dala Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Ona je propisala određene instrukcije i uputstva šta su poslodvaci u obavezi da poštuju. Međutim, to nije nešto što je zakonski propisano i naravno da mnogi poslodavci to ne poštuju u praksi”, zaključuje Ristić.
Rad od kuće postao je jedan od zakonom propisanih načina rada, ali samo tamo gde je to moguće organizovati uzimajući u obzir delatnost poslodavca, jer ne mogu svi poslovi da se obavljaju van prostorija poslodavca, odnosno konkretnog radnog mesta.
“Kako bi se regulisao radno-pravni status zaposlenog na radu od kuće neophodno je da poslodavac sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određen vremenski period, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena koju donosi poslodavac u zavisnosti od potreba posla. Aneksom ugovora o radu se definišu prava i obaveze zaposlenog za vreme rada od kuće u skladu sa zakonom, koji će se primenjivati kada god se obavlja ovakav rad”, navodi se u pomenutom dokumentu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Uslovi za obavljanje rada od kuće propisani su Zakonom o radu. Ovaj zakon propisuje sadržinu ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće, čime je obezbeđena radnopravna zaštita ove kategorije zaposlenih koja se odnosi na radno vreme, kontrolu rada, sredstava za rad, odmore, odsustva i druga prava iz radnog odnosa.
Ugovor o radu koji se zaključuje neophodno je da sadrži:
- trajanje radnog vremena prema normativima rada;
- način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
- sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
- korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
- naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
- druga prava i obaveze.
