Na današnji dan 22. septembra 1993. godine u jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojoj je od 1. oktobra milion dinara vredio jedan dinar. Bio je to uvod u hiperinflaciju koja je trajala pune dve godine, period koga mnogi ne žele da se sećaju.
Krajem 1993. godine Savezna Republika Jugoslavija je ušla u hiperinflaciju. Dnevna inflacija je bila skoro 18 odsto, a u januaru 1994. skoro 62 procenta. Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, a od toga čak 24 u 1993. godini.
Pre nego što je u januaru 1994. Dragoslav Avramović ukinuo novčanice sa bezbroj nula, od kojih je najveća vredela toliko da se za nju mogla kupiti žvakaća guma, devizama se trgovalo po gradskim haustorima, građani su u nepreglednim redovima čekali da poslednje marke iz slamarica ulože u piramidalne banke, po trgovima su se grabili za hleb koji im je humanitarno deljen iz pekarskih kamiona…
Januarska inflacija 1994. godine, u odnosu na prethodnu godinu, iznosila je 550 000 000 000 000 000 000 odsto. Rast kursa nemačke marke u istom periodu iznosio 670 000 000 000 000 000 000 odsto, objavio je Istorijski arhiv.
Nestašice, redovi i divljanje cena
Sve je je zapravo počelo 1990. godine, koja je završena inflacijom od 121,7 odsto (decembar te, u odnosu na predhodnu godinu), onda sledi 1991. u kojoj se u oktobru osniva Dafiment banka, uveliko posluje Jugoskandik, a godina se završava inflacijom od 235 odsto.
Pre toga država je “zamrzla” celokupnu deviznu štednju građana. Tako i nastaje problem “stare devizne štednje”. Procene su da su obaveze banaka prema građanima Srbije i Crne Gore iznosile 8,7 milijardi maraka. Ali, veliki devizni potencijal ostao je u slamaricama.
U tom periodu kurs nemačke marke na crnom tržištu povećan je za više od 1.100 odsto.
U 1992. kada se uvode ekonomske sankcije SRJ, nekadašnje godišnje inflacije sa tri cifre, počinju da budu mesečne. U januaru kreću nestašice – ulje, šećer, deterdžent. Ograničava se promet strateški prehrambenih proizvoda pšenice, kukuruza, brašna, šećera i ulja i oni postaju retkost na tržištu. Ali su se zato, oni koji su napravili monopol u državi špekulativnom trgovinom obogatili.
Sivo tržište cveta i za mnoge građane jedini je izvor prihoda i način da prežive. U februaru inflacija prelazi u hiperinflaciju, mesečni rast cena iznosi 50,6 odsto… I onda nezaustavljivo, rast cena, nestašice i crno tržište deviza nemačke marke počinje da divlja…Ta 1992. završava se sa godišnjom inflacijom od 19.755 odsto, dok je godišnji rast crnog kursa 18.789 odsto.
Naredna godina 1993. ostaje upamćena i po žiralnom otkupu deviza. Formalni povod za to je bio uzakon o otkupu društvenih stanova, koji je donet sredinom 1992. godine. Građanima se nudi da po žiralnom kursu koji je veći od uličnog da prodaju svoje devize privatnim štedionicima, koje im onda uplaćuju dinarske iznose na račun koji prodavac deviza sam odredi, uglavnom za oko pet do 10 odsto viši od uličnog. Poreklo tog novca bilo je jasno – iza je stajala država i primarna i siva emisija novca.
Ljudi su bili milijarderi po nulama na novčanicima, a ništa nisu mogli da kupe. Štampanje para bez pokrića obezvredilo je plate i penzije tokom 40 meseci koliko je trajala hiperinflacija.
Jednom prosječnom platom mogla je da se kupi jedna kutija šibica. U decembru, najviša penzija na dan njene isplate jedva da je omogućavala kupovinu jednog sapuna.
Deda Avram i spas
Krajem januara 1994. počela je primena Avramovićevog programa stabilizacije i uveden je novi dinar ubrzo nazvan “Avram”.
“Kod nas se svi problemi rešavaju povećavanjem države a ne smanjivanjem države. Kome god šta padne na pamet – od farbanja kule Nebojše, do kulture, marketinških centara do poluiskorišćenih zgrada, bruka jedna sve zajedno”, rekao je svojevremeno Dragoslav Avramović, guverner NBS od 1994. do 1996. godine.
Čuveni deda Avram je čovek koji je preko noći izjednačio dinar sa nemačkom markom i zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta.
“Avramović je izvukao jednu ključnu liniju, ključnu preporuku, a to je bilo – fiksirajte kurs dinara i učinite ga konvertibilnim. Ta mera je ekstremnu inflaciju koja se mesečno merila na nekoliko miliona procenata oborila za nedelju dana na nulu”, objasnio je to ranije Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Novi konvertibilni dinar je zvanično vredio jednu nemačku marku. Prve su dobili penzioneri ali kupovna moć nije bila velika.
