Hiljade pokrenutih tužbi zbog obrade kredita biće izgubljeno
Banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranja stambenih kredita (NKOSK).
Ova odluka proizlazi iz novog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, i usvojena je na sednici Građanskog odeljenja ovog suda održanoj 16. septembra. Ovim stavom dopunjen je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, iz 22. maja 2018, prema kojem su se sudovi do sada upravljali, pišu Novosti.
Kako u Udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva” kažu, ovim je promenjen dosadašnji stav VKS po kome bankama nije bilo dozvoljena naplata obrade kredita. Iz advokatske komore Srbije (AKS) tvrde da će sudeći po ovoj informaciji, na hiljade klijenata koji su podneli tužbe protiv banaka – izgubiti sporove.
“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredbu ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništavna pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita”, stoji u pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda.
Isto se odnosi i na naplatu premije osiguranja kod NKOSK. Banke imaju pravo da naplaćuju i ove troškove prilikom odobravanja kredita pod uslovom da su u ugovoru jasno naznačeni. Iako, kako stoji u informaciji na sajtu Suda, ovaj stav nije obavezujući, on je usmeravajući za sve buduće odluke nižestepenih sudova.
“Troškovi obrade kredita i njegovog puštanja u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope”, stoji u stavu VKS.
Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.
Prema rečima Viktora Gostiljca, predsednika AKS, ovo je treći pokušaj da se sporovi koje građani vode protiv banaka preokrenu u korist bankara.
“Prvo se pokušalo sa donošenjem ZPP-a, što je akcijom advokature stopirano”, kaže Gostiljac za “Novosti”.
“Nakon toga sa uvođenjem rešenja protivnih interesima građana putem autentičnih tumačenja Narodne skupštine, što je posle intervencije AKS povučeno, uz priznanje predstavnika vlasti da je to bilo loše rešenje. I sada je ulogu izvršioca volje bankarskog sektora preuzeo najviši sud u državi, što je skandal i govori o kakvoj se nezavisnosti sudstva radi. Ovo je i najopasniji pokušaj do sada.”
Blic
