Izmenama Zakona o sprečavanju korupcije, koje su u skupštinskoj proceduri, bolje je definisan sam pojam korupcije, a uvodi se i obaveza da javni funkcioneri dostavljaju podatke i o gotovom novcu.
To je rekla pomoćnica direktora Agencije za sprečavanje korupcije Maja Petrović. Ona je navela da će predloženim izmenama biti unapređen pravni okvir u oblasti sprečavanja korupcije u Srbiji.
“Nakon godinu dana od primene Zakona o sprečavanju korupcije otvorila se mogućnost da se pojedine zakonske odredbe unaprede i poboljšaju. Na to je ukazala i sama Agencija za sprečavanje korupcije, ali i grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO”, rekla je Petrović.
Na pitanje koje su bile primedbe GREKO, Petrović je rekla da je u izmenama Zakona sada bolje definisan pojam korupcije i da se u njemu korist definiše kao “nedozvoljena”.
“Korupcija je sada odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugog”, precizirala je Petrović.
Kada je reč o prijavljivanju imovine, unosi se novi podatak u izveštaj o imovini i prihodima koje javni funkcioneri podnose 30 dana po stupanju i 30 dana po prestanku javne funkcije.
Prema njenim rečima, sada se Agenciji za sprečavanje korupcije u ovom izveštaju dostavlja i podatak o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini i pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.
“Što se tiče pravnih lica, postoji sada obaveza da za sve postupke privatizacije javnih nabavki gde pravna lica u kojima javni funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom od 20 odsto i to znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza prijavljivanja”, objasnila je Petrović.
Kako kaže, sada je taj krug pravnih lica proširen na sva pravna lica gde javni funkcioneri imaju vlasnički udeo ili akcije.
“Izmene Zakona o sprečavanju korupcije unose novine i u kaznene odredbe zakona, naime za prekršaj su povećani najniži limiti zaprećenih kazni sa 50.000 na 100.000 dinara”, rekla je pomoćnica direktora Agencije.
Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini u nameri da se prikriju podaci o njoj i po sadašnjem zakonu bilo je krivično delo, a “sada se ova odredba zakona proširuje i na neprijavljivanje prihoda”, istakla je Petrović.
Izvor: 021, Tanjug
