Analiza doprinosa odabranih kompanija stvaranju Bruto dodate vrednosti i Bruto društvenog proizvoda realnog sektora privrede Srbije pokazuje uspešnost poslovanja jer osnovni kvalitativni doprinos kod kompanija iz realnog sektora uvažavajući tzv. ’’proizvodni model’’ analize nalazi se u tome koliko su kompanije doprinele stvaraju ukupnog društvenog bogatsva države, kaže za Bankar.rs ekonomista Dragovan Milićević.
Objašnjava da je odabir kompanija urađen na principu veličine prihoda, zatim kvaliteta poslovanja kroz ostvrivanje određenih finansijskih rezultata i doprinosa svojim poslovanjem ukupnom društvenim koristima.
“Analiza je urađena na bazi podataka redovnih finansijskih izveštaja za 2016 godinu. Korišćeni su podaci iz računa dobitka i gubitka i računa novčanih tokova”, navodi.
Kako kaže, analiza je rađena na bazi zvanične metodologije SNA (sistem nacionalnih računa privrede). Kategorisane su sledeče veličine: bruto dodata vrednost (BDV) = autput – MFP i bruto domaći proizvod (BDP) = BDV + (porezi – subvencije na proizvode).
“Za analizu su uzete kompanija koje su najveći izvoznici u 2020 godini. Petnaest najvećih izvoznika (ne i nužno najveće kompanije) su imale ukupan izvoz (proizvodi) 4 milijarde eura ili 23,68 odsto ukupnog izvoza privrede Srbije. U bruto dodatoj vrednosti privrede od 20,38 milijaredi ove kompanije imaju udeo u 2020 godini od 6,28 odsto ili za 0,3 odsto manje nego prethodne godine. Na listi kompanija sa najvećom bruto dodatom vrednošću se nalazi Naftna industrija Srbije sa 30 milijardi dinara, zatim Zijin Cooper sa 23 i Tigar Tyres sa 20 milijardi dinara. Prema učešću Bruto dodate vrednosti u prihodu na čelu je Zijin Cooper sa 33 odsto i Hemofarm sa 31 odsto učešća. Dobri rezultati Zijin Cooper-a se pre svega trebaju pripisati velikom skoku cena bakra u 2020 godini a rezultat je i činjenice da je kompanije za preko 15 milijardi korigovala vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda”, navodi Milićević.
Očekivano, dodaje, veoma nisku vrednost ima Fiat, HBIS grup (pad porošnje čelika zbog Covid 19), zatim Yura, Grundfos i Gorenje.
“Razlog pre svega treba tražiti u uvozu komponenti i njihovom izrazito velikom troškovnom učešću u prihodima od prodaje. Ukupan doprinos ovih petnaest kompanije bruto dodatnoj vrednosti je 1,28 milijardi eura. Sve kompanije (osim Petrohemije i delom NISa) su strane kompanije ili domaće kompanije sa potpunim ili dominantnim inostranim vlasništvom”, napominje.
Svakako da bi analiza problematičnih kompanija pre svega u javnom sektoru (gubitaša), ističe, dala pouzdanije podatke koliko iste doprinose smanjenju ukupnog bogatsva i BDP države.
“O negativnim uticajima ostalih problematičnih kompanija iluzorno je i govoriti. Pažnju privlači i činjenica da su neka javna preduzeća u 2020 godini zabeležila pozitivan finansijski rezultat za razliku od 2019 godine kada su bili izraziti gubitaši. Poseban slučaj je Javno preduzeće Putevi Srbije”, navodi Milićević.
Kada se uradi poređenje bruto dodate vrednosti privrede Srbije sa nekim svetskim kompanijama dolazi se, napominje, do frapantnih zaključaka.
“Kolika je finansijska snaga naše privrede vidi se po tome što je gotovo 100 hiljada preduzeća realnog sektora privrede Srbije naparavilo manju Bruto dodatu vrednost o reciom Nestle-a, Johnsons&Johnsons-a,Unilevera a gotovo blizu ostalim kompanijama u tabeli. Napominjem da se radi o kompanijama srednje veličine prema Forbes-ovoj listi za 2020 godinu”, zaključuje.
(Bankar.rs)
