Dok u pojedinim evropskim zemljama poslodavci uvode četvorodnevnu radnu nedelju, predstavnici sindikata kažu da radnici u Srbiji o ovakvom načinu rada mogu samo da sanjaju. Ipak, to što nema izgleda da bi ovaj trend u bliskoj budućnosti mogao stići i do nas ne sprečava mnoge da razmišljaju kako bi iskoristili “višak” vremena da mogu sebi da priušte da rade jedan dan manje.
Već nekoliko godina pojedine kompanije eksperimentišu sa ovim modelom, a na Islandu su otišli najdalje, pa su sproveli istraživanje koje je trajalo od 2015. do 2019. godine da bi utvrdili prednosti i mane ovakvog načina rada. Otkrili su da smanjuje stres, ali i da povećava produktivnost. Rezultati su dobri po radnike, jer posle ovog eksperimenta 86 odsto zaposlenih u ovoj zemlji ili već ima kraće radno vreme, ili će ga uskoro imati, piše Euronews.rs.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković, koji je i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost smatra da će u budućnosti biti neophodno da dođe do izmena u radnom vremenu.
“Srbija je za sada daleko od tog modela, ali ni za nas to ne mora da bude utopija. U vremenu digitalizacije i obaveznog permanentnog obrazovanja sva produktivnost je vezana za tehnologiju. Biće važnije kako ljudi rade, od toga koliko vremena provode na poslu. Svi razlozi idu u korist primene skraćene radne nedelje”, smatra profesor Stojiljković.
On kaže da ima profesija, među kojima je i njegova, kao univerzitetskog profesora, gde se priprema računa kao deo radnog vremena i dodaje da bi sličan model mogao da se uvede u i drugim profesijama.
“Ljudi ne bi morali to vreme da iskoriste isključivo za odmor, već i za dodatne aktivnosti van posla, za usavršavanje ili brigu o porodici”, napominje Stojiljković.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da se predlozi o kraćem radnom vremenu periodično pojavljuju i u Srbiji. Smatra da bi od ovoga čak i poslodavci mogli da imaju koristi, pod uslovom da produktivnost radnika ostane ista, ali da je na našim prostorima kraće radno vreme još neizvodljivo.
“To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije. Ovde, zbog već skromnih plata, to nije moguće. U Srbiji se, po zakonu, zarada obračunava po satu. Ukoliko bi radno vreme bilo kraće, onda bi to značilo i manju zaradu za zaposlene, jer bi radili manje od 40 časova nedeljno”, kaže Atanacković.
Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, Ranka Savić, smatra da je iluzorno govoriti o tome da li će da se radi četiri dana u Srbiji, u situaciji kada se „još borimo za to da se plati prekovremeni rad, i da se radi osam, a ne 10 sati“. Ona kaže da kraće radno vreme nikada nije bilo predmet ozbiljne rasprave kod nas.
“Sećam se da je, za vreme Jugoslavije, u jednoj kompaniji bilo šestočasovno radno vreme. I oni su primetili poboljšanja – radnici su bili zadovoljniji, a produktivnost povećana. Srbija je još daleko od toga, a u mnogim zemljama takve stvari već postoje. Ideal 21. veka je kraće radno vreme, ali veća produktivnost”, priča Savićeva.
Ona napominje da u Srbiji ima mnogo većih problema, i ističe primer da trgovci ne uspevaju da se izbore da nedeljom ne rade. Kako bi o kraćem radnom vremenu u Srbiji uopšte i moglo da se raspravlja, naglašava, neophodno je prvenstveno izmeniti ekonomski sistem.
Na Islandu je sprovedeno istraživanje čiji je cilj bio da se utvrdi kakve bi efekte na zaposlene, ali i poslodavce, imala radna nedelja kraća od uobičajenih 40 sati. Istraživači sa Islanda testirali su skraćenja radnog vremena na 35 sati nedeljno, odnosno četiri radna dana. Euronews Srbija je stupio u kontakt sa ljudima koji stoje iza ove studije i koji su nam ispričali o izazovima sa kojima su se suočili, kao i rezultatima istraživanja koje bi moglo da posluži kao podloga za promenu shvatanja o tome kakva treba da bude radna nedelja zaposlenih, kako bi bila najproduktivnija za sve strane uključenje u proces rada. Kako je za Euronews Srbija rekao jedan od istraživača “Alde”, Gudmundur Haraldson, ovaj projekat bio je uspešan – od njega su imali koristi i zaposleni, ali i poslodavci.
Za ovaj poduhvat su spremne još neke države. Španija planira da iskoristi 50 miliona evra iz EU fondova za oporavak od koronavirusa za subvencionisanje svih dodatnih troškova poslodavaca koji “skrate” radnu nedelju. Sličan plan postoji i na Novom Zelandu, gde kompanija Unilever planira da skrati radno vreme svojih zaposlenih za petinu, bez smanjivanja plata.
To je nedavno uradio i Holanđanin Jan de Jong, koji se prije 15 godina preselio u Hrvatsku i pokrenuo kompaniju specijalizovanu za e-mail marketing. On je za hrvatske medije izjavio da je skraćenjem radne nedelje ustvari dao povišicu radnicima i to ne u novcu, već u slobodnom vremenu.
Dodao je da je odluka zaposlenih o tome da li će raditi od kuće ili iz kancelarije, u potpunosti na njima i naveo da je sledeći zadatak zaposlenih da se međusobno dogovore ko će koji dan uzeti slobodno, tako da će klijentima ostati na raspolaganju pet dana nedeljno, kao i do sada.
Jan de Jong je naveo da je cilj uvođenja četvorodnevne radne nedelje smanjenje stresa i povećanje produktivnosti – kao što su mnoga istraživanja pokazala da će to biti rezultat. On je rekao i da je ponosan što je njegova kompanija među prvima koje to uvode u Hrvatskoj.
Sa druge strene, kritičari kažu da ekonomija koja je pogođena pandemijom nije najbolji scenario za ovakve eksperimente.
Karlos Viktorio iz ESADE škole za biznis u Barseloni, kaže za AP da sa ovakvim projektima treba biti oprezan.
“Verovatno postoje industrije ili ekonomska područja u kojima smanjenje radnog vremene neće nužno dovesti do povećanja produktivnosti, ali važno je voditi računa gde je to primenjivo”, smatra Viktorio.
