Četvorodnevna radna nedelja verovatno zvuči kao vrlo dobra ideja većini radnika, bilo u privatnom ili javnom sektoru. No, može li postati stvarnost? I bi li takav model uopšte bio održiv?
Škotska je odlučila da proveri, prenosi Indeks. U testnom programu koji škotska vlada pokreće, verovatno podstaknuta povratkom na radna mesta nakon lokdauna, radiće se četiri dana u nedelji, ali bez gubitka plate, piše Index.hr.
To, međutim, neizbežno povlači za sobom pitanje: ko će platiti tih 20 odsto radnih sati nedeljno manje? Zar to neće značiti 20 odsto veće gubitke za poslodavce – ako ne smanjimo plate radnicima, na šta oni zasigurno ne bi pristali?
Pretpostavka od koje polazi škotska vlada, ali i brojne druge kompanije i vlade koje su već isprobale kraću radnu nedelju je sledeća: ako skratimo radno vreme, radnici će biti odmorniji, zadovoljniji i produktivniji, što će onda kompenzovati skraćeno radno vreme i rezultovati jednakim ili čak boljim radnim rezultatima, odnosno nedeljnom “proizvodnjom”, tako da plata može ostati ista.
Olakšavajući okolnost u Škotskoj je što nedostatak radne snage u nekim sektorima, pre svega zbog Bregzita, ionako vrši pritisak na poslodavce da povećaju plate ili poboljšaju radne uslove kako bi privukli radnike. Sindikat “Unite” tako je najavio dogovor s civilnim radnicima u nuklearnoj bazi “Clyde” o povećanju plata za 5,5% uz dodatni godišnji odmor.
Škotska vlada Nikol Sterdžon obećala je barem jedan testni program četvorodnevne radne nedelje u izbornom manifestu SNP-a ranije ove godine.
A prema novom izveštaju škotskog levo orijentisanog Instituta za istraživanje javnih politika (IPPR-a), čak 80 odsto radnika preferiralo bi takvu kraću radnu nedelju, dok njih 65% misli da bi ih to učinilo produktivnijima.
Međutim, kako piše ekonomski urednik BBC-ja Daglas Frejzer u svojoj analizi, poslodavac koji je voljan da se uključi u testiranje smanjenja radnih sati uz zadržavanje nivoa plata takođe verovatno već radi i druge stvari koje usrećuju i motivišu radnike. To uključuje autonomiju, fleksibilnost, poverenje, prostor za kreativnost i kvalitetno upravljanje koje čini da se ljudi osećaju cenjenima i ispravno vrednovanima.
Sve bi to onda moglo iskriviti rezultate programa.
Škotski IPPR izneo je ideju da bi se ti sati, koji će sada radnicima ići u slobodno vreme, mogli koristiti za dodatno obučavanje. Doduše, onda više ne bi bili slobodno vreme. No, mogli bi se i konvertovati u veće godišnje odmore, porodiljska odsustva ili više neradnih dana, odnosno državnih praznika.
Japan takođe razmatra kako se može skraćivanjem radnih sati uhvatiti u koštac s dva velika nacionalna problema: hroničnim prekomernim radom i kulturom dugotrajnog radnog dana, te posebno ozbiljnom demografskom krizom zbog vrlo niske stope nataliteta i najvećeg udela jako starih ljudi na svetu.
Island je pak pokrenuo vlastito testiranje četvorodnevne radne nedelje još pre šest godina, takođe s jednakom platom za radnike koji rade kraće.
Početni probni program, u kojem je sudelovalo više od 2.500 radnika, što iznosi oko 1 odsto radno sposobnog stanovništva Islanda, trajao je do 2019. godine, a nakon toga su analizirali rezultate. Istraživači su prošli mesec objavili izveštaj prema kom je eksperiment bio “jako uspešan”.
Produktivnost je tokom eksperimenta ostala ista ili je porasla na većini radnih mesta, objavili su istraživači. Radnici su takođe izvestili da su pod manjim stresom, a tvrde i da se osećaju zdravije, kao i da imaju bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života.
Mnogi radnici trajno su prešli s 40-satne radne nedelje na 35- ili 36-satnu nedelju, rekli su istraživači iz britanskog trusta mozgova “Autonomy” i Udruženja za održivu demokratiju (Alda) na Islandu. Za sada je 86% islandske radne snage ili prešlo na kraće radno vreme za istu platu ili će tek steći pravo na to, dodali su istraživači.
