U IT kompaniji Bornfight u proteklih 18 meseci prosečna bruto plata porasla je 29 odsto.
Tačnije za 530 evra (3.974) kune, tačnije s 1.920 evra (14.386) na 2.450 evra (18.360) kuna.
Uz porast plata ova kompanija, u kojoj je trenutno zaposleno 80-ak ljudi, a do kraja godine planiraju da povećaju na 100 zaposlenih, ne skriva ko ima koliku platu, piše Večernji list.
Još u februaru 2020. prvi su put javno objavili plate na svom vebu. Od tada ih neprestano revidiraju i analiziraju.
Vlasnik kompanije Tomislav Grubišić smatra da je za Bornfightov rast, koji plate i te kako dokazuju, zaslužna upravo i odluka o javnoj objavi plata, i to uprkos tome što njihov raskid s politikom tajnovitosti plata neprestano izaziva rasprave na društvenim mrežama, a reakcije i posledice su razne.
“Bilo je dosta svega. Od toga da nam na selekcije dolaze ljudi koji tačno znaju u kojem su rangu i što mogu očekivati, preko niza super vesti o tome kako su ljudi uspeli ispregovarati veće plate do informacije da je u jednoj IT firmi skoro ceo jedan tim dao otkaz jer vlasnici nisu na isti način hteli javno da izađu s platama. Ima ljudi kojima je ovo super, a ima i onih kojima je tako nešto nepojmljivo – i među zaposlenicima i među poslodavcima. Mnogi su taj potez nazvali kontroverznim, ali reakcije su bile i ostale većinom pozitivne”, kaže Grubišić i nastavlja:
Kad smo objavili tablicu, ujedno smo i postavili cilj da uvek budemo u top deset odsto tržišta po platama i ovaj rast proseka od 29 odsto to i pokazuje, ističe Grubišić.
Kada se radi o nedostacima, smatra Grubišić, postoji samo jedna, a to je kompleksna implementacija. Ne možete samo doći jedan dan i reći: “Ok, danas javno objavljujemo plate”.
“Trebalo nam je nekoliko meseci da analiziramo postojeću situaciju, definišemo kriterijume i napravimo prilagođavanje. Jako je važno objasniti ljudima zašto se to radi, što će oni imati od toga i što će od toga imati čitava firma. Gledali smo na to kao na aktivnost koja će nam dugoročno omogućiti da evoluiramo kao kompanija, postanemo transparentni, produbimo odnose s klijentima. Uz to da kvalitet rada ima kontinuiran rast, a ljudi se razvijaju i uspevaju kroz Bornfight maksimiziraju svoju vrednost. I to se sada nakon godinu i po počelo ostvarivati”, naglašava Grubišić i dodaje:
“Jednostavno je, kad plate, koje su uvek bile tabu-tema, javno objavite, onda implementacija svih ostalih odluka postane puno lakša”.
“Na početku je sve možda i izgledalo kao eksperiment, ali sada je to jedan od stupova Bornfighta koji je zaposlenima i celoj firmi olakšao i ubrzao razvoj. A siguran sam da će to uskoro postati normalno i u drugim firmama”, uveren je Grubišić.
Plate su u Bornfightu rasle, i to najviše zaposlenima na srednjem nivou (+22 odsto), zatim seniorima (+12 odsto) i juniorima (+3 odsto). Prosečna bruto plata seniora je između februara 2020. i jula 2021. porasla s 2.593 evra (19.426) na 2.906 evra (21.774) kuna, na srednjem nivou s 1.927 evra (14.438) na 2.341 evra(17.542) kuna i juniora s 1.400 evra (10.489) na 1.447 evra (10.843) kune. Očigledno je najmanji porast među juniorima.
“Da, tačno. Stvar je u kombinaciji trenutnog fokusa firme i napredovanja. Zbog tipova projekata više zapošljavamo specijaliste na viši i srednji nivo, stoga je ovde porast plate veća. Takođe, otkad smo strukturisali nivoe staža i definisali ih što je potrebno za napredovanje, juniori puno brže napreduju. Čak je 17 ljudi napredovalo u viši rang u razdoblju od objave liste”, pojašnjava Grubišić.
Pritom je medijalna bruto plata porasla s 1.812 evra (13.580 kuna) na 2.282 evra (17.100) kuna.
Plate u Bornfightu su, tvrdi Grubišić, konkurentne na nivou IT industrije u Hrvatskoj i regiji, ali ako se gleda nivo EU, i dalje zaostajemo.
“Trenutno ne možemo konkurisati platama kompanija iz zapadne Evrope, ali dugoročno želimo da budemo u mogućnosti približiti se takvim brojkama”, ističe vlasnik Bornfighta.
Dinamično tržište IT-ja Ipak, plata nije jedini razlog pri odabiru kompanije, barem kada se radi o IT-ju, slaže se Grubišić i pojašnjava:
“Plata je bitan faktor bez obzira o generaciji, ali prestaje biti jedini ili najbitniji. Ljudi uzimaju u obzir vrstu projekta, hoće li imati prostora za razvoj, s kim će sarađivati i od koga će učiti. Za mlađe generacije su fleksibilnost, komunikacija i kultura ponekad i bitniji faktori od finansijskog aspekta”, smatra Grubišić i dodaje:
“Sve više kompanija takmiči se za iste ili slične profile zaposlenih. Generalno u IT-ju tržište rada, nažalost, ne prati stvarnu potražnju. Takođe, trenutno se i poslodavci i zaposleni teško snalaze zbog posledica pandemije i mera. Zbog nemogućnosti prilagođivanja načinu rada od kuće i pokušaju ‘povratka na staro’ radom neke kompanije će u budućnosti gubiti zaposlene koji će tražiti daljinsku opciju rada kao jedan od glavnih kriterijuma kod biranja novog poslodavca”, mišljenja je Grubišić.
