MMF izvršio istorijsku raspodelu članicama – 650 milijardi dolara kao vakcina za svetsku ekonomiju

Svetska ekonomska vest broj jedan prošle nedelje je alokacija oko 650 milijardi dolara koje je Međunarodni monetarni fond podelio zemljama članicama, što su skoro sve države na planeti.

Dok svet pokušava da vakciniše stanovništvo da bi zaustavila koronu, predsednica MMF-a ocenila je ovo kao vakcinu za svetsku ekonomiju pogođenu pandemijom Kovid 19 zbog čega je 2020. godine ekonomija celog sveta smanjena 3,5 odsto.

Ova injekcija od 650 milijardi dolara je u stvari alokacija 456,5 milijardi specijalnih prava vučenja. Specijalna prava vučenja (SPV) su obračunska valuta MMF-a i njihova vrednost se određuje prema korpi valuta koju čine američki dolar, evro, kineski juan, britanska funta i japanski jen.

Vrednost SPV se svaki dan određuje na Londonskoj berzi i objavljuje na sajtu MMF-a. Ovaj iznos SPV je podeljen članicama MMF-a u skladu sa njihovim učešćem u kapitalu MMF-a a što odgovara BDP-u zemalja. Tako će najviše SPV otići razvijenim zemljama, oko 375 milijardi dolara, rastućim i zemljama u razvoju je otišlo oko 274 milijarde od čega nerazvijenim zemljama oko 21 milijarde dolara.

Najviše specijalnih prava vučenja dobile su SAD-113 milijardi dolara. Kvota Srbije u ovoj raspodeli je 627,6 miliona specijalnih prava vučenja, što je vrednost od oko 890,22 miliona dolara ili 759,71 milion evra. Svoju alokaciju nisu dobile tri države, Avganistan, Venecuela i Mijanmar.

Ovo ne znači da je na račune zemalja legla određena količina novca i da mogu odmah da se bace u trošenje. Specijalna prava vučenja nisu ni novac ni valuta u pravom smislu te reči. Njih raspodeljuje MMF svojim članicama i mogu samo one da ih koriste između sebe i jako mali broj međunarodnih finansijskih institucija.

Uprkos ovakvoj raspodeli MMF tvrdi da je ova mera namenjena pre svega kao pomoć najsiromašnijim zemljama. Kako objašnjava Slaviša Tasić, profesor na Meri univerzitetu u SAD i autor onlajn biltena Tržišno rešenje, potrošiti SPV nije lako.

“Možete ih upotrebiti da otplatite kredit MMF-u i Svetskoj banci, ali ne možete njima ništa kupiti. Ne možete ih ni razmeniti na tržištu, jer privatni sektor nema šta s njima da radi. Da biste iskoristili SPV, morate ih nekoj drugoj državi prodati za pravu valutu, kao na primer za dolar ili evro. Prodajom SPV država drži manje nego što je njena alokacija, ali dobija devize koje možete potrošiti. Kamata koju plaćate MMF-u zato što držite manje SPV nego što su vam po kvoti dodelili je samo 0,05 odsto”, objašnjava Tasić mehanizam kako u stvari specijalna prava vučenja postaju novac koji se može potrošiti.

Malo je zemalja koje mogu jeftinije da se zaduže, a Tasić ističe da je bolje prodati SPV i plaćati 0,05 odsto na neograničeni rok, nego uzeti devizni kredit na tržištu, izdati obveznice ili čak pozajmiti od MMF-a.

Ali, postavlja se pitanje kome prodati ta specijalna prava vučenja. Najveći kupci i zemlje koje i sada imaju više SPV od svojih alokacija su najbogatije zemlje SAD, UK, Nemačka, Japan, Kina… Na sajtu Trezora SAD kažu da u principu otkupljuju sva ponuđena SPV, ali da imaju pravo da odbiju zahtev da zamene dolare za SPV svakoj zemlji “čije politike idu protiv interesa SAD”.

Osim toga, navodi se i da 32 najrazvijenije zemlje imaju ugovor sa MMF-om o dobrovljnom otkupu specijalnih prava vučenja.

“MMF-ova emisija 650 milijardi dolara u vidu novih SPV je tako, u suštini, otvaranje mogućnosti za zajmove po subvencionisanoj kamati od 0,05 odsto. To će iskoristiti siromašnije zemlje, sve koje se ne mogu tržišno zadužiti po tako niskoj kamati. Država koja kupi SPV od vas u zamenu za devize, takođe ima kvotu SPV, ali kupovinom dodatnih SPV ona je sada u plusu. Ima više SPV nego što po kvoti mora da ima. Za taj višak ona od MMF-a dobija kamatu od 0,05 odsto”, objašnjava Tasić.

Tako na sajtu SAD Trezora objašnjavaju da postoji mogućnost da SAD zbog zamena dolara za SPV ostane sa manje keša i da zato mora da se zadužuje, ali i da kamata koju dobijaju za višak SPV u proseku poništava troškove dodatnog zaduživanja. Naravno da od ovog postoji korist i za najbogatije zemlje, pa se navodi da obezbeđivanje likvidnosti putem SPV sprečiti zemlje da kupuju devize na međunarodnom tržištu i tako slabe sopstvene valute, a da to će onda sprečiti dalji rast trgovinskog deficita SAD.

Tasić očekuje da će najviše SPV kupiti Amerika.

“Ako od Srbije kupi SPV za dolare koje emituje, Amerika dobija višak SPV na računu i od toga zarađuje 0,05 odsto kamate. Time Amerika skoro beskamatno finansira Srbiju štampanjem svojih para. Države iz svoje emisione dobiti obično finansiraju sebe (što je opet, inflatorni porez i prevali se na građane). Ovako, preko lavirinta SPV, Amerika će emisijom svojih dolara (ili iz svojih poreskih prihoda, ali to se svodi na isto) finansirati druge. To je izvor subvencije. I to je princip koji stoji iza celog projekta. SAD i druge bogate zemlje otvaraju kreditnu liniju od 0,05 odsto za slabije kreditno sposobne zemlje”, objašnjava ovaj ekonomista.

Naravno, da bi ovo zaista bila pomoć siromašnijim zemljama, bogate moraju da pristanu ili da zamene svoje valute za specijalna prava vučenja ili čak i da ih doniraju najsiromašnijim, pre svega afričkim zemljama.

Prema pisanju američkih medija razmatrala se alokacija čak bilion dolara vrednih specijalnih prava vučenja, ali je to navodno sprečio zakon SAD koji dozvoljava da ministar finansija bez odobrenja kongresa prihvati alokaciju samo do visine kvote SAD u MMF-u. S obzirom na precizan procent glasačkih prava u MMF-u to znači da je maksimalna alokacija MMF-a 680 milijardi dolara.

Navikli smo da novac od MMF-a uvek dolazi uz neke uslove. Pa čak i kada nema novca, kao u sporazumu Srbije sa Fondom, navode se reforme koje treba sprovesti u različitim delovima ekonomije kako bi se dobila pozitivna ocena Fonda. Ovog puta izgleda nikakvih uslova nema.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova potvrđuje da nikakvih uslova nema osim načelnog apela da strukturne reforme ne trpe zbog dodele ovih sredstava.

“SPV mogu da se konvertuju u drugu valutu, mogu njima da se plate dugovi. Kao i svakoj zemlji i nama će ova sredstva dobro doći, ali neće biti presudna. Mnogo više će značiti siromašnim zemljama i onima koji su mnogo više pogođeni pandemijom, kao što su turističke zemlje. A svakako će svakoj vladi dobro doći to što su sredstva bezuslovna”, ocenjuje Nikolić.

Iz naše vlade još nema nikakvih reakcija niti planova da li će se i kako ova sredstva potrošiti, ali ako bi se zamenila cela dobijena kvota od 890 miliona dolara za neku od tvrdih valuta, Srbija bi platila oko 448.000 dolara na ime kamate jer ima manjak SPV-a.

Danas