Srbija je na kraju jula imala 36,7 tona rezervi zlata. U trezoru NBS praktično se nalazi tačno 2.936 poluga. Svaka je teška 12,5 kilograma, a ukupna vrednost je 1,8 milijardi evra. Ako bi se te poluge poređale u neprekidan niz, guvernerki Jorgovanki Tabaković bi bio potreban prostor dužine 500 metara odnosno pet stadiona poput “Marakane”.
To je slika koju bi laici trebalo da imaju kada se govori o zlatnim rezervama Srbije, dok stručnjacima ona nije potrebna jer im je jasno da je reč o značajnom bogatstvu, koje je za osam godina više od dva put uvećano. Da je to tako, pokazuju i podaci iz kojih se vidi da smo na kraju 2012. godine raspolagali sa 15,9 tona ovog plemenitog metala.
Ono što je isto i tada i danas, jeste to da jednu tonu čini oko 80 poluga i to težine od po 12,5 kilograma i dimenzija od 17,78 X 9,21 X 4,45 centimetara. Sve one su, za razliku od pre nekoliko godina, smeštene u trezorima NBS, odnosno nijedan gram zlatnih rezervi nije više u inostranstvu. NBS je praktično za jedan deo zlatnih rezervi izmenila mesto gde ih čuva, piše Blic Biznis.
Srbija je, praktično, krenula putem kojim poslednjih godina idu mnoge države, koje su svoje zlatne rezerve, koje su se čuvale u inostranstvu, vratila u svoje nacionalne trezore. To je posebno bilo izraženo u vreme krize izazvane pandemijom korona virusom, pa su 2020. godine centralne banke na globalnom nivou uvećale zlatne rezerve za 275 tona. Tako je i naša zemlja svoju tonu, smeštenu u Bazelu, nedavno povukla i sada su svih 36,7 tona ovih poluga u NBS.
Da je to tako potvrdila je za “Blic Biznis” i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
“Svo zlato u okviru deviznih rezervi se odnedavno nalazi u Srbiji, odnosno u trezorima Narodne banke Srbije. Time je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, NBS želela da dodatno poveća njegovu sigurnost i dostupnost. To između ostalog podrazumeva i da nema troškova držanja koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu. Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora FED-a, Bank of England, Banque de France i drugih u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina kod Nemačke, Holandije, Austrije, Poljske, Mađarske, Rumunije , koju smo prezentovali 18. avgusta 2021. godine predstavljajući Izveštaj o inflaciji”, objašnjava Tabaković.
Podaci pokazuju i da zlato kod nekih velikih sila čini čak 70 posto njihovih ukupnih deviznih rezervi. Srbija naravno ne može da se meri sa tim velesilama ali može sa zemljama u razvoju, koje je, po poslednjim podacima, prevazišla.
“Bruto devizne rezerve NBS iznosile su na kraju septembra 13 milijardi evra. Rezerve u zlatu su krajem jula činile 12,4 odsto ukupnih deviznih rezervi NBS, što je iznad proseka za zemlje u razvoju kod kojih je 7,4 posto u trećem tromesčju 2020. U odnosu na kraj 2012. godine učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa 5,7 odsto na pomenutih 12,4 procenata, njegova količina je više nego udvostručena, sa 15,9 na 36,7 tona, dok je njegova vrednost utrostručena odnosno sa nekadašnjih 0,6 milijardi evra stigla je na 1,8 milijardi evra”, kaže Tabaković.
Ona navodi i važnost zlata u deviznim rezervama.
