U Srbiji tačno 31.465 preduzeća zvanično nema nijednog zaposlenog. Skoro svako treće, 29,7 odsto, privredno društvo tako nema ama baš nikog kome bi se mogao poveriti posao. Iako, mereno po broju radnika, svi spadaju u mikrofirme, deo njih prilivima i aktivom nadmašuju ovu kategoriju.
Tako njih 249 spada u srednju veličinu, a to znači poslovne prihode od najmanje 940 miliona, a najviše 4,7 milijardi dinara. Osam firmi, sa nula zaposlenih, obrće i više od 4,7 milijarde dinara godišnje i nosi epitet “veliki”.
Upravo nesrazmerni prilivi sa nikakvom radnom snagom često su “lampice” za alarm da ovakva preduzeća imaju posebnu namenu. Prošle godine, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, bilo ih je tačno 1.007 manje nego u 2019.
“Takve firme se brzopotezno osnivaju, najčešće da bi se završio neki posao”, smatra Petar Škobić, sekretar Saveza računovođa i revizora. – Nije, naravno, uvek to u pitanju. A broj zaposlenih nije u direktnoj vezi za prihodima. Tako da sva nisu mikropreduzeća, već ih ima i malih, srednjih, pa i velikih. I to što ih je hiljadu manje, dobra je vest.
Provlače prilično velike svote novce
Privredna društva bez zaposlenih, pokazuje još analiza APR, najbrojnija su u sektorima trgovina na veliko i malo (9.578), prerađivačka industrija (4.820), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (3.892) i građevinarstvo (3.234). U odnosu na prethodnu godinu, broj privrednih društava bez zaposlenih najviše je smanjen u trgovini na veliko i malo i to za 545. Istovremeno, u građevinarstvu je poslovalo 50 više.
“To što ih ima i velikih znači da se preko njih provlače prilično velike svote novca”, smatra Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. – Te firme treba da budu pod lupom inspekcija. Nekada i velike strane kompanije, kada uđu u zemlju, osnuju firmu preko koje ulazi kapital za investicije i to je legalno. Lako se vidi kome ta firma prebacuje novac. To mogu da budu ulaganja u poslovne poduhvate. S druge strane, može da prima novac iz poreskih rajeva, prebacuje ih u treću zemlju, kako bi “opran” stigao u Evropsku uniju. Ne možemo unapred da kažemo da su sve one povezane sa nelegalnim poslovanjem. Ipak, toliki procenat firmi bez zaposlenih, oko 30 odsto, ozbiljan je pokazatelj. Postoji čitav niz zemalja u kojima nije ni moguće osnovati firmu bez zaposlenih. Tamo gde je moguće, najčešće ne prelaze četiri do pet odsto svih kompanija.
Rezervni plan zbog problema
“Ima slučajeva da firma, koja se boji problema u poslovanju, osniva jednu “rezervnu” bez zaposlenih”, objašnjava Dragoljub Rajić. – U slučaju stečaja, preko nje nastavlja da posluje. Zato ih otvaraju na članove porodice. To je često u građevinarstvu. Nekada ljudi iz javnog sektora, koji mogu da imaju dodatan posao, to rade preko firmi bez zaposlenih. Zato ih otvaraju.
Izvor: Novosti
