“Otvoreni Balkan” za lakši biznis i više poslova
Brža, jednostavnija i jeftinija trgovina u regionu, umrežavanje nacionalnih službi za zapošljavanje kako bi kompanije lakše dolazile do potrebnih kadrova, bez čekanja na granicama i pomoć u vanrednim situacijama, trebalo bi da budu prvi vidljivi rezultati sve atraktivnije regionalne inicijative Srbije, Albanije i Severne Makedonije „Otvoreni Balkan“ kojoj mogu da se pridruže i ostale ekonomije Zapadnog Balkana.
Helikopteri MUP-a Srbije tokom avgusta pritekli su u pomoć kolegama iz Severne Makedonije kako bi se izborili sa velikim požarima koji su buknuli u ovoj susednoj državi.
U želji da pomognemo u nevolji jedni drugima uvek kad zatreba, ali da ovakvih neprilika bude što manje, „Otvoreni Balkan“ daje novi impuls privrednoj saradnji i jačanju poslovnih veza.
To je potvrđeno i sa tri sporazuma na koja su svoje potpise, na Poslovnom forumu u Skoplju 29. jula, stavili predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije.
Ovi dokumenti treba da unaprede trgovinu, omoguće stvaranje jedinstvenog tržišta rada, kao i međusobnu pomoć i podršku u vanrednim situacijama.
Novo ime i jača podrška regionalnoj saradnji
Regionalna inicijativa “Mini Šengen” dobila je novo ime – “Otvoreni Balkan”. Očekuje se da od 1. januara 2023. ne bude granica između Srbije, Severne Makednije i Albanije, a da se već od 2022. međusobno priznaju kvalifikacije i radne dozvole.
„Privrednici iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije očekuju da će potpisani sporazumi i dogovori iz Skoplja omogućiti da lakše, brže i jeftinije trguju. To znači da će priprema i realizacija izvoznog – uvoznog posla između kompanija biti sa manje procedura, jer će se po automatizmu međusobno priznavati izveštaji laboratorija i sertifikati, a neće se raditi duple analize proizvoda koje donose dodatne troškove i nepotrebno administriranje. Na granicama između ove tri zemlje neće biti zaustavljanja kamiona i čekanja“, objašnjava Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (PKS).
Realizacija dogovorenog, kaže, pozitivno će uticati na rast i razvoj kompanija, imaćemo veće i liberalnije tržište, ubrzanje poslovnih procesa i efikasnije poslovanje što će unaprediti konkurentost i firmi i proizvoda, kao i međusobnu trgovinsku razmenu, zamenom uvoza sa proizvodima iz ove tri ekonomije. Radovanović očekuje i uspostavljanje viših oblika privredne saradnje kroz međusobno investiranje, kooperacije, zajedničke nastupe na trećim tržištima, uključivanje kompaniija u lance dobavljača velikih stranih investitora.
Privremeni boravak i radna dozvola
Od 1. januara 2022. planirana je primena sporazuma koji pojednostavljuje dobijanje radnih dozvola i boravka, a to u praksi znači slobodan pristup tržištu rada, odnosno privremeni boravak u jednoj od ove tri države i radnu dozvolu, a procedura predviđa elektronsko popunjavanje prijave.
„Kako se sve više u regionu suočavamo sa nedostatkom kadrova veoma je važno za kompanije, ali i sve one koji traže posao da imamo jedinstvenu bazu koja će omogućiti razmenu informacija i povećanje mobilnosti radne snage u regionu. Umrežavanjem nacionalnih službi za zapošljavanje firme bi se brže povezivale sa odgovarajućim kadrovima“, dodaje Radovanović.
Osim kompanija, direktnu korist imaće i građani koji neće čekati satima na granici, imaće više ponuda za posao, moći će da kupuju i proizvode po konkurentnim cenama…
Otvoreni Balkan iz ugla privrede
Privrednici Srbije, Albanije i Severne Makedonije pozdravili su novo ime regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”, uz očekivanja da će brzo doneti konkretne rezultate u svakodnevnom poslovanju.
Mala je bila kongresna sala skopskog hotela „Aleksandar palas“ da primi sve predstavnike biznisa iz ove tri države koji su želeli da u direktnom dijalogu sa najvišim državnim zvaničnicima iznesu predloge i inicijative za bolju privrednu saradnju, ali i da na B2B sastancima dogovore nove poslove.
Svetozar Janevski, iz kompanije „Tikveš“, Kavadarci, ističe značaj veće mobilnosti radne snage što je, smatra, posebno važno u sektoru poljoprivrede gde je veliki manjak radnika.
Robna razmena
Prvo polugodište tekuće godine karakteriše povećanje robne razmene između Srbije i Albanije za 32 odsto (30 miliona evra više) u odnosu na isti period 2020. i dostiglo je 123,1 milion evra.
Suficit u robnoj razmeni na strani Srbije u posmatranom periodu iznosi 54,7 miliona evra, što je za 10 miliona više nego u prvom polugodištu 2020. godine.
Ukupna vrednost izvoza u Albaniju u prošloj godini iznosila je 156,2 miliona evra dok je uvoz bio 45,3 miliona evra.
Najvažniji srpski izvozni proizvodi u prošloj godini su bili ostaci od gvožđa i čelika, kukuruz, bezalkoholna pića, električna energija i pšenica. Iz Albanije smo uvozili paradajz, krastavce, papriku, cement, betonski čelik.
Vukašin Petković, iz kompanije „Nektar“, Bačka Palanka podseća da firma ima u Severnoj Makedoniji proizvodnju i da će im najviše značiti to što će dobiti jedinstveni sistem radne snage i veće mogućnost zapošljavanja.
Direktor kompanije R&T grupe iz Tirane Renis Teršana želi više da sarađuje sa firmama u Srbiji i Severnoj Makedoniji i ocenjuje da je veoma dobra inicijativa „Otvoreni Balkan“. „Treba ojačati saradnju, posebno sada u vreme pandemije kovida i omogućiti ne samo slobodan protok ljudi i robe preko granice, već osnaživanje poslovnih veza i u drugim oblastima“, rekao je Teršana.
Za 6 meseci pola milijarde evra sa S. Makedonijom
Ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije za pola ove godine bila je 500,8 milion evra, što je povećanje od 27,2 odsto u odnosu na isti period 2020. Izvoz u Severnu Makedoniju iznosio je 369,2 miliona evra (rast od 24,8 odsto međugodišnje). Uvoz iz te zemlje povećan je za 34,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine i dostigao je 131,6 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni sa Makedonijom iznosio je 237,6 miliona evra. Najvažniji izvozni proizvodi su električne mašine i oprema, gvožđe i čelik, mineralna goriva, kotlovi i mašine. Uvozili smo i gvožđe i čelik, farmaceutske proizvode, mineralna goriva i plastične mase. Ukupna robna razmena između Srbije i Severne Makedonije u 2020. godini iznosila je 860,5 miliona evra i očekuje se da će na kraju ove godine premašiti milijardu evra.
Novosti