Neretko se može čuti da novac mora da se potroši da bi se zaradio, ali ovo nije samo dobar savet za preduzetnike koji žele da prošire svoje poslovanje. Prvo je neophodno pokrenuti biznis, odnosno osnovati firmu, a to košta i taj trošak se razlikuje od zemlje do zemlje.
Novi vlasnici preduzeća moraju da traže odobrenja, licence i dozvole, a države često zahtevaju od firmi da imaju minimalni uplaćeni kapital, odnosno određeni iznos gotovine u banci. Ovi procesi nisu samo skupi, već umeju da budu i dugotrajni i komplikovani. Na primer, pre nego što su zakonski pojednostavljene procedure pokretanja biznisa koje su podstakle veći nivo preduzetništva, saudijske kompanije morale su da prođu kroz 13 procedura i da imaju 1,057 odsto prihoda po glavi stanovnika u banci pre otvaranja radnji.
Projekat Svetske banke ‘Doing Business’ vodi podatke o troškovima i procedurama koje su potrebne za pokretanje male do srednje firme sa ograničenom odgovornošću u svakoj zemlji. Portal BusinessFinancing.co.uk je ove brojke pretvorio u američke dolare i uporedio ih sa prosečnim prihodom na lokalnom nivou, kako bi se mogli mapirati troškovi i mogućnost pokretanja biznisa širom sveta.
Podaci koji su se posebno istakli pokazali su da je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima najskuplje pokrenuti biznis, te su troškovi startapa oko 7.443,51 dolar. Zatim, za pokretanje poslovanja u Ruandi prve dve godine nema nikakvih naknada, a u Sloveniji je jedini ‘trošak’ kapitalni zahtev od 7.500 evra bez naknade.
Pokretanje novog biznisa najmanje je pristupačno u Kongu, gde naknade u iznosu od 1.232 dolara iznose 2.554 procenta prosečnog mesečnog prihoda. S druge strane, u Kazahstanu je za pokretanje posla potrebno samo dva odsto prosečnog mesečnog prihoda (12 dolara, u odnosu na 531 dolar).
Niske plate i visoke naknade otežavaju pokretanje posla u većem delu Afrike. Prosečna mesečna plata u Kongu iznosi samo oko 50 dolara, što znači da je 1.232,08 dolara početnih troškova za osnivanje biznisa praktično nedostižno za većinu nezavisnih preduzetnika. Sličan, iako ne tako drastičan, raskorak postoji u Centralnoafričkoj Republici, Čadu i Maliju, kao i u Haitiju, Jemenu i Siriji. Surinam u Južnoj Americi ima nešto veće plate, međutim veće naknade stavljaju surinamske novoosnovane kompanije u sličnu poziciju.
Uprkos svemu navedenom, ne dele svi nisko plaćeni preduzetnici istu sudbinu. U Ruandi, gde je mesečna zarada oko 51 dolar, nema naknada u prve dve godine poslovanja, kako bi se preduzetnicima omogućilo da ‘razrade’ biznis. Prihod u Azerbejdžanu sličan je onom u Surinamu, ali naknade iznose samo 10,59 dolara ili četiri odsto mesečnog prihoda. Velika Britanija ima najbolje od oba sveta: naknade od samo 17 dolara (12 funti, plus jedan procenat kapitala kompanije i dva odsto akcionarskog kapitala firme), uz prosečni prihod od 2.985,42 dolara mesečno.
U Evropi 12 zemalja sa taksama ispod 100 dolara
Postoji 11 zemalja u Evropi sa naknadama za pokretanje poslovanja većim od 1.000 dolara, ali u njima je prosečna mesečna plata veća od 2.000 dolara. To je gotovo neosetno u zemljama kao što su Norveška ili Švajcarska, gde mesečna zarada od oko 5.500 dolara pokriva četiri takve naknade, ali nije tako pristupačno u Italiji, gde su najveći troškovi za pokretanje biznisa u Evropi (4.895 dolara) dvostruko veći od 2.403 dolara prosečnog mesečnog prihoda.
S druge strane, 12 zemalja ima takse manje od 100 dolara. U Sloveniji nema nikakve naknade za pokretanje biznisa, ali je neophodno da se na poslovnom računu ima 7.500 evra (9.168 dolara). Velika Britanija je jedno od najjeftinijih mesta za početak poslovanja, tamo se naplaćuje taksa od 12 funti prilikom registrovanja firme.
Kada je reč o Srbiji, podaci iz ove analize pokazuju da je prosečan trošak za pokretanje biznisa u Srbiji oko 112 dolara, što je 24 odsto prosečnih mesečnih prihoda. Ipak, kako za Biznis.rs kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kada je pokretanje biznisa u pitanju najjeftinije što čovek u Srbiji može da uradi jeste da osnuje jednu od dve forme preduzeća.
Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) ili preduzetnik
„U društvu sa ograničenom odgovornošću ne morate da imate čak ni zaposlene, pod uslovom da je osnivač već negde drugo zaposlen. Tu možete da idete sa minimalnim troškovima i ta firma može da vas košta od 200 do 400 evra godišnje, a to su troškovi knjigovodstva i osnovnog održavanja plaćanja nekih taksi, što može da ide i do 500 evra godišnje, ako tako dogovorite saradnju sa nekim knjigovođom, pošto ima manje posla. Naravno, kako firma radi više i knjigovodstvo se uvećava i firma usput stiče još neke obaveze. Ugrubo, osnivanje biznisa uz još neke minimalne troškove održavanja može da izađe do oko 500 evra za d.o.o.„, objašnjava Rajić.
Druga opcija je kada je reč o preduzetniku koji prijavi sam sebe i tada je, kaže Rajić, nešto drugačija priča.
„Ako imate d.o.o. ne možete novac sa računa da podignete kao vlasnik. Jedini način je da na kraju godine iskažete dobit firme i da tada isplatite sebi dividendu. To je jedna opcija. Druga je da, ako postanete preduzetnik, zaposlite sebe ili nekoga iz vašeg okruženja i toj osobi uplatite minimalne obaveze, osnovicu, što je između 300.000 i 350.000 dinara godišnje. Troškovi dosta zavise od opštine u kojoj će firma biti osnovana. Ako je, na primer, to neka beogradska opština, onda ćete plaćati između 600.000 i 700.000 dinara, a ako je u pitanju neka nerazvijena opština u Srbiji koja koristi minimalne osnovice i stope koje su na nivou minimalne zarade za oporezivanje, onda će to biti oko 350.000. Dakle, tu ne postoji univerzalno pravilo“, navodi koordinator Mreže za poslovnu podršku.
On je dodao da, ako se uzme srednja vrednost za Srbiju, računa se oko 450.000 dinara godišnje (oko 4.000 evra), jer je, smatra on, najoptimalnije uzimati prosečnu vrednost.
„Kada preduzetnik plati taj porez, on nema obavezu vođenja poslovnih knjiga do iznosa od osam miliona dinara i ne ulazi u PDV, i sve što mu ostane on može da koristi za plaćanje troškova i da podiže, što je pogodno za male preduzetnike koji tek započinju neki posao. To su dva osnovna modaliteta, a kada kažete biznis, ako to podrazumeva i neku početnu investiciju, određena ulaganja, a zavisi i od onoga čime se bavite, troškovi mogu da variraju. Sve to zavisi od toga da li proizvodite nešto ili pružate uslugu. Najmanji troškovi su u IT industriji, ali tu morate da imate kvalifikovane radnike, a možete početi uz pomoć računara i sa jednom dobrom internet vezom“, zaključuje Rajić.
Izvor: Biznis.rs
