Jedna od posledica Covid-19 je i enormni rast dugova u 2020. godini i identičnom trendu i u ovoj. Naime, mediji su objavili da je ukupan svetski dug dostigao 281 bilion dolara ili 281.000 milijardi na kraju 2020 godine.
Prema izveštaju Međunarodnog istituta za finansije iz Vašingtona (The Institute of International Finance > Homehttps://www.iif.com) u svom Global Debt Monitor, od februara 2021. godine navodi se da se svet nikada nije toliko zadužio nakon godinu dana borbe protiv Covid-19.
“A predstoji još zaduživanja. Vlade, kompanije i domaćinstva prikupile su prošle godine 24 biliona dolara kako bi nadoknadile ekonomske posledice pandemije, čime je ukupan globalni dug dostigao istorijski maksimum od 281 bilion dolara do kraja 2020. godine, ili više od 355 odsto globalnog BDP-a, prema podacima navednog Instituta međunarodnih finansija. Možda im neće preostati ništa drugo nego da nastave sa zaduživanjem i ove godine, a vlade sa velikim budžetskim deficitom 2021. povećaće dug za još 10 biliona dolara jer politički i društveni pritisci otežavaju suzbijanje potrošnje, gurajući dug ove grupe preko 92 biliona dolara do kraja godine, procenjuje IIF. Biće najvažniji izazov pronaći dobro osmišljenu strategiju izlaska iz ovih izvanrednih fiskalnih mera”, navodi za Bankar.rs ekonomista Dragovan Milićević koji se ozbiljno pozabavio ovom temom.
Ističe da će i zrela i tržišta u razvoju tražiti savršenu ravnotežu.
“Iako bi ekonomski oporavak mogao navesti neke vlade da počnu razvijati strategije za poništavanje stimulansa, prerano to bi moglo povećati rizik neizvršenja obaveza i bankrota. Ali predugo čekanje moglo bi dovesti do daljeg rasta i ovako ogromnih dugova”, ističe.
Milićević navodi da je povećanje odnosa duga prema nefinansijskoj industriji u BDP-u u Francuskoj, Španiji i Grčkoj bilo među najoštrijim u zrelim ekonomijama, jer su, kaže, vlade brzo povećavale zaduživanje. S druge strane, na tržištima u razvoju Kina je zabeležila najveći skok u stopama duga prošle godine, a slede je Turska, Koreja i Ujedinjeni Arapski Emirati, pokazuju podaci IIF-a.
Struktura globalnih dugova:
“Postavlja se pitanje kome se duguju toliki novci. Ne izgleda logično da je dug 4,5 puta veći od stvorenog globalnog GDP-a. Da li je moguće vratiti dug? Verovatno ne, jer prema metodologiji MMF-a zemlja koja daje više od 25 odsto ukupnog deviznog priliva za servisranje duga ulazi u ”crvenu zonu”. Takođe, ako služba duga odnosi više od 10 odsto GDP-a upada u veliki problem održivosti rasta i razvoja. Kada bi važile ove pretpostavke svet u narednih 45 godina ne bi mogao da vrati postojeći dug”, jasan je Milićević.
A kome se duguje?
Milićević kaže da na ovo pitanje nije moguće precizno dati odgovor, ali napominje da bi mogli da pomognu sledeći podaci sa Forbes-ove liste najvećih svetskih kompanija i banaka.
“U ovom pregledu su date samo banke prema dominantim poslovnim pokazateljima. Takođe poverioci su kako finansijski tako i nefinansijski sektor pre svega, banke, vlade, kompanije, pojedinci, fondovi i sl. U krajnjoj instanci, radi lakšeg razumevanja, poverilac u krajnjem slučaju je onaj kome je dozvoljeno da stvara, odnosno kreira novac. Postojeća svetska praksa govori da su to nacionalne banke po osnovu primarne emisije i operacija na otvorenom tržištu. Mnogo veći kreatori novca su poslovne banke kroz sistem kreditne multiplikacije. Banke sa navedenog spiska imaju ukupnu imovinu veću od 65.000 milijardi dolara (samo njih 41) ili trećinu ukupnog svetskog duga. Postavlja se pitanje kakve to ima uzročno-posledične veze. Odgovor se nalazi u bilansu poslovne banke gde su dominantne stavke aktive krediti i plasmani”, navodi Milićević.
Dodaje da je vredno napomenuti da je ukupan broj banaka svih kategorija u svetu oko 25.000, što je takođe eklatantan primer u čijim rukama su svi realni svetski resursi.
*U milijardama dolara
(Bankar.rs)
