Da li vredi čuvati novac u bankama?

Inflacija u julu je iznosila 3,3 odsto na godišnjem nivou, odnosno za toliko je indeks cena na malo bio veći nego u julu prošle godine. Inflacija je posle dugo vremena prešla u gornju polovinu raspona koji cilja Narodna banka Srbije (tri plus minus 1,5 odsto).

Rast cena, još i veći od ovog dešava se i u drugim zemljama, a pre svega u SAD gde je preko pet odsto, pa i u Nemačkoj gde je julska inflacija od 3,8 odsto najviša u poslednjih 12 godina.

Međugodišnja inflacija u julu u evrozoni dostigla je 2,2 odsto što je najviše od jeseni 2012. godine, sa jednim kratkim izletom u oktobru 2018. godine. Kamatne stope na štednju u evrima po novoodobrenim poslovima, iznose u proseku 0,73 odsto do jedne godine, odnosno u proseku 0,92 odsto preko dve godine.

Ukupno, prosek je 0,77 odsto. Dakle, u ovom trenutku skoro tri puta manje od stope inflacije u evrozoni. Zanimljivo je da je 75 odsto depozita u evrima položeno na rok do godinu dana.

Ovo je relativno nova pojava kod nas, ali u nekim drugim zemljama štediše je itekako osete. Pre nekoliko dana jedan austrijski bankar požalio se da austrijske štediše pri inflaciji od 2,8 odsto u ovoj zemlji, a pri tome kamatnim stopama na štednju blizu nule, godišnje gube najmanje 6,3 milijardi evra.

To znači da svaki Austrijanac u proseku izgubi 700 evra godišnje, dok je recimo računica za Nemce u 2019. godini bila manjak od 540 evra, zahvaljujući pre svega negativnim kamatnim stopama.

Ljudi ni nemaju alternative

Međutim, ovo izgleda da naše štediše ne brine. Prema podacima NBS od početka godine dinarska štednja je porasla za osam odsto i dostigla je oko 100,5 milijardi dinara, što je oko 850 miliona evra. Devizna štednja u bankama pak iznosi 12,2 milijarde evra i za 7,1 odsto je veća nego na početku godine.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da inflacija znači obezvređenje štednje, ali i da ljudi u Srbiji ne štede da bi zaradili već da bi ostavili nešto novca za starost.

“Osnovni cilj štednje kod nas je da se izravnaju prihodi i potrošnja u budućnosti. Osim toga, ljudi ni nemaju alternative. Sa nekoliko hiljada evra ušteđevine ne možete da kupite stan, a nemate gde ih uložite”, objašnjava Arsić dodajući da su štediše u zemljama kao što je Austrija ili Nemačka, gde su čak i negativne kamatne stope, mnogo više “ošišane”.

Ne očekuje se uvođenje negativne kamatne stope

On ističe da je tolerancija na inflaciju današnjih društava mnogo manja i građani ne bi lako prihvatili inflaciju veću od pet, šest odsto, za razliku od recimo sedamdesetih godina kada je u razvijenom svetu bila i dvocifrena.

“Sada je mnogo novca u penzionim fondovima i ne može se dozvoliti da se on obezvredi. S druge strane, eventualno povećanje kamatnih stopa centralnih banaka značilo bi da se usporava privredni oporavak, ali i povećanje troška servisiranja dugova, što je takođe nezgodno”, napominje Arsić.

Narodna banka u odgovoru na pitanje kako bi realno negativne kamatne stope na štednju mogle uticati na banke, ističe da kamatne stope, kako na dinarske, tako i na devizne depozite ne treba porediti samo sa jednim ili nekoliko pojedinačnih stopa inflacije kako bi se doneo zaključak o isplativosti štednje i vrednosti uloga.

“Ovo naročito zato što su stope inflacije poslednjih meseci na nešto višim nivoima od centralne vrednosti cilja (tri odsto), usled delovanja privremenih faktora: niske baze iz prethodne godine, kao i privremenog rasta cena pojedinih kategorija proizvoda, pre svega cena energenata. Početkom godine su bile i ispod donje granice ciljanog koridora (1,5 odsto). Zato se ne može a priori, bez uvida u kretanje kamatnih stopa ili inflacije u narednom periodu, govoriti o negativnim realnim kamatnim stopama na depozite”, navode u NBS.

Oni ističu i da banke u Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekuju da budu uvedene, i pored, sada već dužeg vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar evrozone.

Trend povećanja štednje

U Erste banci takođe ističu trend povećanja štednje uporedo sa smanjenjem kamatnih stopa na štednju.

Pozivajući se na podatke NBS oni kažu da je dinarska štednja od decembra do juna porasla za 5,49 milijardi dinara dok se kamata na nove depozite do godinu dana smanjila sa 2,23 na 1,83 odsto. Devizna štednja se takođe povećala, dok je kamata na depozite oročene do godinu dana smanjena sa 1,04 na 0,73 odsto.

„Ono što je karakteristično za deviznu štednju je to da je došlo do promene u strukturi štednje. Naime, iako je došlo do povećanja ukupne devizne štednje, oročena devizna štednja se smanjila za 15,1 milijardu dinara, dok je sa druge strane došlo je do povećanja štednje po viđenju za 93,4 milijarde. Štednju po viđenju karakteriše to što je namenjena klijentima koji žele da štede na način da su im sredstva dostupna u svakom trenutku iako ovakav oblik štednje često nema kamatu ili je vrlo niska. Jedan od razloga povećanja štednje po viđenju je i sigurnost koju štednja u banci podrazumeva umesto da se novac čuva kod kuće“, kažu u Erste banci.

Ova pojava realno negativne kamatne stope na štednju ne brine bankare, jer smatraju da je rast inflacije privremen.

„Porast međugodišnje stope inflacije koji je zabeležen u Evropi i u našoj zemlji smatra se privremenim. Naime, on potiče od ponovnog pokretanja ekonomija nakon perioda zatvaranja prouzrokovanog pandemijom, a reflektovao se pre svega na veće cene energenata (nafte), kao i na rast cena drugih primarnih proizvoda. U slučaju dugoročnijeg trenda rasta stope inflacije, centralne banke prelaze na restriktivniju monetarnu politiku, koju karakteriše rast referente stope centralnih banaka i smanjenu likvidnost na tržištu, što samo po sebi dovodi do rasta kratkoročnih i dugoročnih tržišnih stopa, i posledično do rasta stopa na štednju“, objašnjavaju u ovoj banci.

Inflacija kao porez

Poznato je da je inflacija neka vrsta poreza koji oporezuje poverioce i štediše, a ide u korist dužnika. Ako se pogledaju kamatne stope koje banke plaćaju na depozite, što u dinarima što u evrima, vidi se koliko je to tačno. Naime, prema junskim podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa koju su banke plaćale štedišama na oročene dinare do jedne godine, bila je 1,83 odsto. Prosečna kamatna stopa na dinarske depozite oročene na duže od dve godine je 3,05 odsto. Situacija je takva da je skoro 90 odsto dinarskih depozita stanovništva, 5,5 milijardi od ukupno 6,2 milijarde dinara, sa dospećem do jedne godine.

Izvor: BiF.RS