Koliko vrede banke u poređenju sa tehnološkim kompanijama
Kada se analiziraju cene akcija i njihov rast u poslednjih deset godina, prednost je apsolutno na strani tehnoloških kompanija koje su konkurencija bankama. Bilo da je reč o manjim ili većim tehnološkim kompanijama, vrednosti njihovih akcija rastu i preko 1000%, dok je taj rast kod banaka bio najviše oko 150% u istom periodu.
Džejmi Dajmon, predsednik uprave JP Morgan Čejs, najveće banke na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, obratio se ove godine pismom akcionarima banke. U svetu finansija ovo pismo je podjednako značajno kao i ono koje piše Voren Bafet svojim akcionarima. Dajmon u opširnom pismu komentariše različite poslovne oblasti, a poseban deo je posvećen pretnjama po uspešno poslovanje bankarskog sektora u budućnosti.
On upozorava da banke imaju sve manju ulogu u finansijskom sistemu pre svega zbog zaostajanja u digitalizaciji koja je u potpunosti promenila način poslovanja u poslednjoj deceniji, i predstavlja glavnu prednost konkurencije – finteh i velikih tehnoloških kompanija. Amazon, Fejsbuk, Gugl i Epl trče u petoj brzni, dok banke džogiraju.
Banke, iako posluju u izuzetno rigorozno regulisanoj industriji, imaju ogromnu konkurenciju u nebankarskim i kvazibankarskim institucijama.
Gde su banke a gde konkurencija u poslednjoj deceniji
Ilon Mask, jedan od najvećih preduzetnika danas, je nakon prodaje svoje prve kompanije Zip2, ušao u novi poslovni poduhvat Pejpal (inicijalno X.com) 1999. godine, sa idejom da napravi prvu internet banku. U tome ga je sprečila isključivo stroga regulativa. Kompanija se, iz praktičnih razloga, prvenstveno okrenula plaćanjima preko interneta. Posle samo tri godine, Pejpal je prodat za 1,5 milijardi dolara, a Mask je promenio sferu interesovanja i posvetio se projektima putovanja u svemir.
Kada se analiziraju cene akcija i njihov rast u poslednjih deset godina, prednost je apsolutno na strani tehnoloških kompanija koje su konkurencija bankama. Bilo da je reč o manjim ili većim kompanijama, vrednost njihovih akcija raste i preko 1000%, dok je taj rast kod banaka bio najviše oko 150% u istom periodu.
Primera radi, ulaganje od 1.000 dolara 2009. godine u akcije pojedinih tehnoloških kompanija, donelo bi 2019. godine sledeću zaradu: Netfliks (49.243 dolara), Amazon (22.261 dolara), Epl (8.469 dolara), Majkrosoft (5.642 dolara). Kod banaka bi jednak ulog doveo do znatno nižeg povraćaja na investiciju: J.P. Morgan (2.582 dolara) Vels Fargo (1.742 dolara) Banka Amerike (1.615 dolara), Morgan Stenli (1.493 dolara).
Jasno je da se banke nalaze pred kompleksnim poslom. Iako se neće nužno smanjivati regulatorne barijere za ulazak novih učesnika na finansijsko tržište, značajna prednost velikih tehnoloških i finteh kompanija je u njihovoj inovativnosti i ogromnom finansijskom kapacitetu za ulaganja.
Uporedo sa ovom trkom ko će predvoditi na tržištu finansijskih usluga, odigrava se prodor blokčejn tehnologije i kriptovaluta koje su zasnovane na ovoj tehnologiji. Mada mnogi dovode u pitanje budućnost virtuelnog novca, neprekidno uvećavanje vrednosti vodećih kriptovaluta, kao i sve veći broj učesnika na ovom tržištu, idu u prilog stavu da nije reč samo o prolaznom trendu.
Evropa kaska za svetom, a Srbija za Evropom
Gde je Srbija u ovoj trci tradicionalnih i novih finansijskih igrača? Ukratko, Srbija je posmatrač, ali je to i cela Evropa. Evropska unija nastoji da usvajanjem novih propisa bude u toku sa tehnološkim trendovima, ali je daleko od predvodnika u razvoju finansijskog tržišta. Ako se pogleda koje banke su među prvih deset u svetu po visini aktive, od evropskih banaka to su samo BNP Pariba i Kredi Agrikol, ali nijedna nije među prvih pet. Kada se kao kriterijum uzme tržišna kapitalizacija, nijedna evropska banka nije u prvih deset u svetu.
Bankarski sektor verno odslikava globalne geostrateške odnose i interese, pa je nedovoljna konkurentnost evropskih banaka u globalnoj trci samo još izraženija na slabije razvijenom finansijskom tržištu u Srbiji. Broj aktivnih banaka je u poslednjih nekoliko godina pao sa 30 na 25, a ukrupnjavanje i konsolidacija su i dalje u toku. Nekoliko banaka je promenilo vlasnike ali još rade u Srbiji, dok su se neke povukle ili planiraju da se povuku.
Od banaka koje su među prvih deset u svetu po aktivi, u Srbiji su prisutne jedino Banka Kine i Kredi Agrikol, ali su obe bez značajnijeg učešća na domaćem tržištu. Kada je reč o prvih deset banaka u Evropi mereno visinom aktive, kod nas posluju samo Inteza i već pomenuta Kredi Agrikol banka, za koju se osnovano očekuje da će uskoro izaći sa našeg tržišta.
Veće evropske banke koje su značajnije zastupljene kod nas prvenstveno dolaze iz Italije i Austrije, koje su istorijski okrenute poslovanju u ovom regionu. Odluka NLB banke da kupi Komercijalnu banku i OTP banke da preuzme lokalno učešće Sosijete Ženeral banke, potvrđuje predviđanja o jačem uplivu regionalnih grupacija iz Slovenije i Mađarske na naše tržište. S druge strane, domaća AIK banka kupovinom banaka u Srbiji i regionu pokazuje velike ambicije za dalji rast i širenje.
Prilike za razvoj
Mada je u Srbiji bankarsko tržište već prilično zasićeno, i dalje ima velikog prostora za razvoj kompetitivnih prednosti. Primer za to je faktoring tržište koje je dostiglo godišnju vrednost od oko 800 miliona evra.
Grube procene govore da bi proporcionalno veličini naše ekonomije, to tržište trebalo da vredi između dve i tri milijarde evra. Iako finteh kompanije nude brojna rešenja za automatizaciju procesa u faktoringu, za sada samo nekoliko učesnika na tržištu prepoznaje ovaj segment finansijskih usluga kao šansu za razvoj.
Uprkos tome što Srbija nije veliko finansijsko tržište, ono bi moglo znatno da se unapredi ako bi se sistemski i dugoročno podsticao razvoj preduzetništva, posebno inovativnih startap kompanija i dala veća podrška fakultetima koji školuju kadrove za inovativne industrije. U takvom ambijentu bi se značajno povećao broj mladih naučnika i preduzetnika koji vide dalje od utvrđenih okvira.
Izvor: Finansije top 2021 u izdanju Biznis i finansija
Piše: Miloš Velimirović
