Narodna banka je od početka godine do danas na međubankarskom deviznom tržištu neto kupila 900 miliona evra. Prema rečima Nikole Dragaševića, direktora sektora za monetarne i devizne operacije od poslednjih pet, u četiri godine NBS je bila neto kupac deviza.
“Ekonomisti neopravdano prigovaraju da je dinar jak. Ove godine NBS je neto kupovala evre. Od poslednjih pet, u četiri godine smo bili neto kupac deviza. NBS interveniše kako bi sprečili jačanje dinara. U poslednjih pet godina neto je kupljeno 4,45 milijardi evra i to računajući 2020. godinu kada smo prodali 1,45 milijardi evra kako bi zadržali stabilnost. Do kraja godine nadam se da ćemo kompenzovati prodate dedvize iz 2020. godine”, rekao je Dragašević.
On je istakao da je 2020. bila krizna godina u kojoj je došlo do otvaranja tekućeg deficita zbog čega je povećana tražnja za devizama.
“U ovoj godini sve je veća ponuda deviza na domaćem tržištu i to pre svega domaćih kompanija. To je uslovljeno povećanom ekonomskom aktivnošću. Rastu i ponuda i tražnja za devizama, ali ponuda brže, zbog rasta izvoza i priliva SDI”, objašnjava on dodajući i da su 30. juna tri dinarske hartije uključene na JP Morganov indeks. “Po prvi put je jedna centralna monetarna institucija uložila u dinarske hartije od vrednosti i to je centralni monetarni autoritet Singapura. Sve više renomiranih investitora ulaže u dinare i to znači priliv deviza. Na priliv deviza utiče i turistička sezona, kao i prolazak stranih turista kroz našu zemlju koji je počeo u junu, nešto ranije nego ranijih godina”, zaključuje Dragašević.
