Kako klimatske promene utiču na globalni dug?

Pandemija Covida-19 uzrokovala je neviđeno povećanje državnih dugova, a klimatske promene mogle bi uzrokovati neplaćanje dospelih rata širom planete, što je, kako upozorava panel Ujedinjenih nacija, posledica zagrejavanja ako se hitno ne poduzmu konkretne akcije.

Kako bi sprečile katastrofu, zemlje su posvećene smanjenju emisije ugljenika, ali to će biti skupo i verovatno će dodati globalni dug, koji je prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF) prošle godine dosegao 281,5 biliona dolara. S obzirom na poplave i požare koji uništavaju svet, procene se razlikuju po tome koliko će samo zagrevanje naneti štete globalnoj ekonomiji, piše Reuters, a prenosi tportal.

U izveštaju Bank of America, objavljenom ranije ove godine, šteta se procenjuje na 54 do 69 milijardi dolara do 2100. godine, u odnosu na procenjenu vrednost celokupne svetske privrede od oko 80 hiljada milijardi dolara. Finansijske posledice klimatskih promena na ekonomiju mogle bi se reflektovati za manje od decenije, upozorava studija pružalaca usluga FTSE Russell indeksa Londonske berze.

Zemlje će se uskoro suočiti s prvim sniženjima kreditnih rejtinga koji se odnose na klimu, kaže koautor izveštaja i viši menadžer za održiva ulaganja FTSE Russell, Džulijan Mousavi. U najgorem slučaju, zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, pa čak i bogatije ekonomije poput Italije, do 2050. mogle bi se suočiti s neservisiranjem duga.

Drugo, zemlje čije vlade sporo reaguju na klimatske promene, uključujući Australiju, Poljsku, Japan i Izrael, takođe će biti u opasnosti od neispunjenja obaveza i kreditnih rejtinga, zaključuje se u studiji. Iako su zemlje u razvoju osetljivije na porast nivoa mora i suše, čak ni one bogatije neće izbeći posledice klimatskih promena, navode mnoge klimatske studije. Studija grupe univerziteta, uključujući Kembridž, zaključuje da bi 63 zemlje, što je otprilike polovina zemalja koje su ocenile kompanije S&P Global, Moody’s i Fitch, do 2030. mogle doživeti smanjenje rejtinga zbog klimatskih promena.

Kina, Čile, Malezija i Meksiko bili bi najteže pogođeni smanjenjem rejtinga od šest bodova do kraja ovog veka, dok bi Sjedinjene Države, Nemačka, Kanada, Australija, Indija i Peru mogle doživeti smanjenje od četiri tačke. Pad rejtinga povlači za sobom povećanje troškova pozajmljivanja što bi povećalo ukupni teret godišnjih otplata duga zemalja između 137 i 205 milijardi dolara u 2100. godini, pokazalo je ovo istraživanje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da je povećanje osetljivosti na klimatske promene za deset odstotnih bodova, mereno indeksom Notre Dame Global Adaptation Initiative, povezano s povećanjem kamatnog raspona od 150 baznih bodova za dugoročne vladine obveznice. Prosečan rast u svim zemljama iznosi 30 baznih bodova. Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne okoline procenjuje da će godišnji trošak prilagođavanja klimi u zemljama u razvoju iznositi čak 300 milijardi dolara do 2030., te da će do 2050. porasti na 500 milijardi dolara.

Državni dug u ekonomijama u razvoju, izražen kao postotak bruto domaćeg proizvoda, i dalje je oko 60 odsto, prema podacima IIF -a, u poređenju sa Sjedinjenim Državama i Britanijom, čiji dugovi čine 100 odsto BDP -a, ili Japanom, s udelom duga od čak 200 posto BDP -a. Dok su u Evropi, Sjedinjenim Državama i Japanu centralne banke u biti jamci zaduživanja svojih zemalja, siromašne zemlje nemaju tu mogućnost, pa na kraju moraju vratiti dug.

“Kako dobiti vrstu finansiranja koju traže, s obzirom na visok nivo duga i kreditne rejtinge?”, rekla je Sonja Gibs, direktorka globalnih tržišta kapitala u IIF -u.

Izvor: Bonitet.com