Doprinos se plaća na svaki prihod koji se dobije na osnovu rada, do limita utvrđenog Zakonom o doprinosima o obaveznom socijalnom osiguranju.
Prosečan frilenser u Srbiji je osoba u tridesetim godinama sa završenim fakultetom koja se bavi tim poslom kako bi izdržavala sebe ili jednu i više članova porodice, a kojoj je to jedini izvor prihoda. Frilenser pri tom ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, i to često uzimaju kao najveću manu svog posla, pokazuje nedavno objavljena anketa na koju je odgovorilo 797 ispitanika. Istraživanje, koje je preneo Tanjug, pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8), piše Politika.
Upitani kako frilenseri mogu da ostvare pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje da bi sutra mogli da imaju i penziju, u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za ovaj list odgovaraju da oni koja su radno angažovani bez formalnog zaključenja ugovora – prihvatanjem uslova poslovanja, odnosno registracijom (rad na domaćim i stranim platformama), takozvani frilenseri, u sistemu PIO smatraju se osiguranicima samostalnih delatnosti (ako nisu osigurani po drugom osnovu).
Njihov status regulisan je članom 12, stav jedan, tačka tri Zakona o PIO. Ovo se odnosi i na sve druge vrste ugovora (neimenovane, imenovane, oročene, bez roka, ugovore po pristupu, formalne, neformalne…) kod kojih se za izvršen rad ili posao ostvaruje naknada odnosno prihod. Oni koji rade na teritoriji Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u našoj zemlji, kod koga za obavljen posao dobijaju naknadu, u sistemu PIO takođe se smatraju osiguranicima samostalnih delatnosti (ako nisu osigurani po drugom osnovu).
Sve navedene kategorije imaju obavezu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na način uređen Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonom o porezu na dohodak građana, na osnovu čega su u mogućnosti da ostvare sva prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja na isti način kao i svi ostali osiguranici, naglašavaju iz Ministarstva rada.
Ukoliko se osobe koje obavljaju navedene poslove već nalaze u osiguranju (na primer zaposlene su kod domaćeg poslodavca) postoji obaveza plaćanja doprinosa po osnovu prihoda ostvarenog obavljanjem svih navedenih poslova.
Naime, doprinos se plaća na svaki prihod koji se dobije na osnovu rada, do limita utvrđenog Zakonom o doprinosima o obaveznom socijalnom osiguranju. Dakle, ukoliko je neko istovremeno zaposlen, osnivač je nekog privrednog društva, ostvaruje prihod od domaćeg ili stranog poslodavca po osnovu autorskog ugovora, ugovora o delu ili bilo kog drugog ugovora, a takođe radi na platformi, u obavezi je da plati doprinos za PIO na svaki prihod dobijen po navedenim osnovama.
Staž osiguranja srazmerno se utvrđuje tako što se iznos naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi deli sa najnižom osnovicom za plaćanje doprinosa koja važi u momentu uplate. Visina penzije srazmerna je vremenskom periodu provedenom u osiguranju (dužini staža osiguranja) i visini osnovica na koje je plaćan doprinos tokom osiguranja.
U skladu sa tim, veći iznos ostvarenog prihoda po osnovu rada, a time i veća osnovica na koju je plaćen doprinos, utiču na veću penziju u budućnosti.
Upitani da li su frilenseri mogli da uplaćuju staž po članu 15 Zakona o PIO koji predviđa samostalnu uplatu na jednu od osnovica, u resornom ministarstvu naglašavaju da je uključivanje u obavezno osiguranje uređeno ovim članom i tu mogućnost imaju osobe koje nisu osigurane po drugom osnovu, odnosno ne obavljaju rad po osnovu koga ostvaruju prihod na koji se plaća doprinos za PIO.
Frilenseri ne spadaju u tu kategoriju, s obzirom na to da, kako je navedeno, imaju obavezu plaćanja doprinosa po osnovu prihoda koji ostvaruju radom.
