Hrvatska ide čak i nešto brže, nema kašnjenja u ispunjavanju kriterijuma za uvođenje evra, kaže tamošnji ministar finansija Zdravko Marić.
Nakon što je politika uz pomoć građana izborom motiva odradila svoj deo posla, doprinos izgledu buduće kovanice evra s hrvatskim motivima sada treba da daju umetnici.
U ponedeljak će biti objavljen javni konkurs za grafičko rešenje, odnosno dizajn kovanica s hrvatskim motivima. Tri najbolja predloga za svaki od četiri motiva dobiće i novčane nagrade, za šta je određen nagradni fond od pola miliona kuna (više od 66.000 evra).
Prva nagrada, ujedno i pobednička, donosi 70.000 kuna (više od 9.300 evra), kazao je guverner Boris Vujčić.
“Važno je da javnost bude pravovremeno obaveštena o svim koracima procesa kojim Hrvatska želi uvesti evro 2023. godine”, kazao je premijer Andrej Plenković, prenosi Večernji list.
Zajednička podloga na svim kovanicama biće takozvana šahovnica, na kovanici od dva evra biće geografska karta Hrvatske, na jednom evru motiv kune, na 50, 20 i 10 centa lik Nikole Tesle, a na jednom, dva i pet centa motiv glagoljice.
“Ideja je da se, u skladu sa uvreženom procedurom, grafička rešenja za buduće hrvatske evrokovanice dostave Evropskoj komisiji i Veću sredinom oktobra”, kazao je premijer.
Ministar finansija kaže da će Vlada još ove nedelje doneti smernice odnosno limite proračuna za iduće tri godine, koji će biti potpuno usklađeni s kriterijumima koji su potrebni za uvođenje evra.
Proračunski bi deficit već iduće godine trebalo da padne na 2,6 posto BDP-a, a godinu dana kasnije na 1,5 posto. Ove se godine očekuje 3,8 posto deficita, što je gotovo upola manje od prošlogodišneg manjka od 7,4% BDP-a, odnosno 27,4 milijarde kuna (3,6 milijardi evra). Javni dug bi trebalo da se smanjuje na 82,5 posto u 2022, 79,5 posto u 2023, te 76,8 posto BDP-a u 2024., poručio je Marić.
Premda ima procena da bi već ove godine oporavak hrvatske ekonomije mogao biti snažan i iznositi i do šest posto, Vlada se odlučila na konzervativno planiranje te se drži projekcije da ove godine predstoji 5,2 posto rasta. Već iduće Vlada očekuje ubrzanje na 6,6 posto, no u godini preuzimanja evra dinamika rasta bi usporila na 4,1 posto.
Nakon sednice Nacionalnog veća o uvođenju evra, novinare je najviše zanimalo što će biti sa standardom građana. Guverner Vujčić rekao je da se u svim zemljama nakon uvođenja evra pokazalo da je standard porastao, odnosno da su plate rasle brže nego cene.
“Dakle, nema razloga ne očekivati da će tako biti i u Hrvatskoj”, kaže Vujčić.
On ponavlja da će država uvesti kontrolne mehanizme kako ne bi bilo zaokruživanja cena. Pre i nakon uvođenja evra svi će morati da cene iskazuju u kunama i evrima.
Na pitanje koliko će rasti prosečna plata nakon uvođenja evra, guverner je istakao da će plate rasti zavisno od produktivnosti i uspeha privrede. S obzirom na to da evro omogućava brži rast produktivnosti boljicima za privredu koje donosi, može se očekivati i veći rast plata nego što bi bio da se ne uvede evro.
