„Svet se trenutno suočava sa periodom izlaska iz pandemije koji je vrlo specifičan. S jedne strane, stanovništvo je u dužem vremenskom periodu bilo sprečeno da troši, ekonomski paketi pomoći širom sveta bili su izdašni, količina novca u opticaju je povećana i zbog svega toga dolazi do velikog i naglog rasta tražnje. S druge strane, ponuda u kratkom roku ne uspeva da zadovolji svu tražnju i dolazi do nestašica pojedinih proizvoda i do uskih grla u proizvodnji. Zbog svega toga je od početka godine zabeležen ne mali rast svetskih cena hrane, ali i svetskih cena metala i drugih proizvoda. Taj rast cena odražava se i na Srbiju, koja je danas mnogo integrisanija u globalne lance proizvodnje i ima tri puta veći izvoz u odnosu na period prethodne krize.“
Ovim rečima dr Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, počela je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“, odgovarajući na pitanje koliko će biti teško u uslovima pandemije inflaciju držati u zacrtanim okvirima.
„Mi, kao i uvek, veliku pažnju pridajemo kretanjima u međunarodnom okruženju i kada kažemo da u narednih godinu dana očekujemo da se inflacija kreće oko centralne vrednosti cilja od 3±1,5%, u tu projekciju smo već uključili sve što se dešava u međunarodnom okruženju.“
A nije samo inflacija aktuelna tema u Srbiji. Poslednjih nedelja, pažnju javnosti okupirale su i tužbe građana protiv banaka, kada su na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Srbije, trebalo da budu usvojena autentična tumačenja tri zakona – o obligacionim odnosima, finansijskim uslugama i zaštiti potrošača, čime bi se promenilo tumačenje o naplati troškova obrade kredita. Nakon pritiska javnosti, predlog je povučen, a guverner je jasnog stava – „Narodna banka Srbije nema nameru da ulazi u polemiku sa onima koji uvek nađu način da imaju neki profitabilan posao. Svi zaboravljaju presudu u Evropi protiv jedne banke koja kaže da su naknade za obradu kredita zakonite.“
Nakon toga ubrzo nova tema ‒ prva domaća virtuelna valuta „Lazar“. Samo što je najavljeno izdavanje prospekta, usledila je reakcija Narodne banke Srbije da nije izdala nijedno odobrenje za beli papir koji se objavljuje pri izdavanju virtualnih valuta kao vrste digitalne imovine, kao i da nije podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja. Puno tema za razgovor, jer godina koja je iza nas po svemu je nesvakidašnja i posebna.
Tokom devet godina od kada ste guverner Narodne banke Srbije, u potpunosti je Narodna banka Srbije ispunila svoje zakonske ciljeve – očuvana je cenovna i finansijska stabilnost. Koliko je bilo teško to prvo postići, potom i održati?
Najpre bih vas podsetila da je sredinom 2012, kao posledica dužeg perioda neodgovornog vođenja ekonomske politike, međugodišnja inflacija premašila nivo od 10% i u jednom trenutku čak došla i blizu 13%. Tadašnji nosioci ekonomske politike doneli su brojne fiskalno neodržive mere, uz gotovo potpuno odsustvo koordinacije sa monetarnom politikom, koja je, umesto rešenja tražila izgovore i dozvoljavala epizode izražene volatilnosti kursa. Za samo nekoliko godina, dinar je prema evru izgubio gotovo trećinu svoje vrednosti, što je dovelo do dvocifrene inflacije, pada poslovnog i potrošačkog poverenja i negativno se odrazilo na bilanse privrede. Od sredine 2012, za samo godinu dana, drugačijim korišćenjem instrumenata kojima raspolažemo uspeli smo da inflaciju svedemo u normalne okvire, tj. na nivo od oko 2%. Niska i stabilna inflacija već skoro osam godina, rezultat je nekoliko ključnih stvari. Prvo, eliminisali smo kratkoročne oscilacije deviznog kursa i pronašli način da intervencije na međubankarskom deviznom tržištu budu efikasne. Obezbedili smo preduslove da Vlada efikasno sprovede fiskalnu konsolidaciju kojom je eliminisan fiskalni deficit i obezbeđena silazna putanja javnog duga. Rešili smo brojne nasleđene probleme u bankarskom sektoru, a pre svega značajno smanjili udeo problematičnih kredita ‒ sa preko 22% na ispod 4%. Ključ uspeha svakako je bila i međusobna koordinacija monetarne i fiskalne politike. Izazova i dalje ima i uvek će ih biti, ali ste videli da je, kada posao radite na ovaj način, cenovnu i finansijsku stabilnost moguće u punoj meri očuvati čak i u do sada nezabeleženim okolnostima kakva je pandemija koronavirusa.
Od decembra referentna kamatna stopa iznosi jedan odsto. Kakva se kretanja ove bazne stope mogu očekivati i od čega će zavisiti?
Prilikom donošenja odluke o referentnoj kamatnoj stopi uzimamo u obzir veliki broj faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja i njihov očekivani uticaj na kretanje inflacije u narednom periodu, kao i da li je reč o faktorima koji imaju privremen ili trajniji uticaj na inflaciju. Za sada u međunarodnom okruženju preovlađuju ocene da je rast globalne inflacije posledica delovanja privremenih faktora, a pre svega niske baze iz prošle godine kod cena energenata i hrane, koje su prethodnih meseci beležile rast pod uticajem vesti o napretku u procesu vakcinacije i ublažavanja restriktivnih zdravstvenih mera. Naša procena je da će se inflacija u Srbiji narednih meseci kretati oko centralne vrednosti cilja, a da će u narednih godinu dana, uslediti njeno usporavanje pod uticajem prestanka delovanja pomenutih privremenih faktora. Mi ćemo svakako i dalje pažljivo pratiti kretanje svih ključnih faktora inflacije i procenjivati da li su mere monetarne politike koje imamo na raspolaganju optimalno kombinovane. Želim da naglasim da smo zahvaljujući izmeni metoda aukcije po kojem se obavljaju operacije na otvorenom tržištu, od decembra 2012. omogućili fleksibilniji pristup u vođenju monetarne politike. Zahvaljujući finom podešavanju koje omogućava ovakav metod aukcija, NBS može da varira iznos likvidnosti koji želi da povuče, kao i nivo repo stope koja se primenjuje na aukciji i bez promene referentne kamatne stope.
Kriza izazvana pandemijom nije ugrozila stabilnost kursa dinara, možda najbitnijeg indikatora za građane i privredu. Da li će dinar i dalje biti stabilan?
Prethodna godina pokazala je da je moguće čak i u uslovima nezapamćene globalne krize, očuvati relativnu stabilnost dinara adekvatnim vođenjem monetarne i ekonomske politike. Uz pravovremene i odmerene devizne intervencije, očuvali smo relativnu stabilnost kursa u prethodnoj i dosadašnjem toku ove godine, a tako će biti i u budućnosti, jer stabilnost nema alternativu. NBS je prethodne godine radi očuvanja relativne stabilnosti dinara na domaćem deviznom tržištu neto prodala 1,45 milijardi evra, dok su već u prvoj polovini ove godine kretanja suprotna ‒ usled pretežno prisutnih pritisaka ka jačanju dinara, neto smo kupili 410 miliona evra. Pri tome, NBS je u periodu pre 2020, kada su preovladavali aprecijacijski pritisci, koji su pre svega bili posledica dobrih makroekonomskih pokazatelja i perspektiva zemlje, pretežno kupovala devize i tako značajno uvećala devizne rezerve, koje služe kao odbrambeni mehanizam u kriznim situacijama i trenutno iznose oko 14 milijardi evra.
Pandemiji izazvanoj COVID-19, kraj se i dalje ne nazire, u toku je vakcinacija, ali se pojavljuju i novi sojevi virusa. Da li se razmatraju nove mere za pomoć privredi i građanima i kako bi na osnovu iskustva od prethodnih trebalo da budu usmerene?
Kao što znate, NBS i Vlada su sva tri paketa mera donele u najkraćem roku i time sprečile veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja i omogućile brzi oporavak srpske privrede. Konkretne mere, uključujući i njihovo trajanje, pažljivo su odmerene sa aspekta potencijalnih poteškoća sa kojima su se građani i privreda mogli suočiti u izmirivanju svojih obaveza. Nastavljamo da pratimo sve pokazatelje, sa velikom pažnjom analiziramo ekonomska kretanja, a eventualne nove mere razmatraćemo u zavisnosti od razvoja situacije po pitanju pandemije. Novi paketi mera više su ciljano usmereni na delove privrede koji su direktno pogođeni pandemijom, tako da očekujemo da se ukoliko novi paket bude bio neophodan, nastavi u tom pravcu.
Bankari ocenjuju da su nenaplativi krediti najveći potencijalni rizik. Da li je bojazan opravdana?
Očekujemo da će udruženi efekat niza preduzetih mera poput moratorijuma, drugih olakšica u otplati obaveza i prilagođavanja važećeg regulatornog okvira radi lakšeg suočavanja sa vanrednom zdravstvenom situacijom, doprineti očuvanju visokog kvaliteta kreditnih portfolija banaka i sprečiti povećanje kašnjenja u otplati kredita, koje je već svedeno na 3,7% na kraju maja 2021. godine, što je niže učešće problematičnih kredita u odnosu na pretkrizni nivo.
Broj banaka u Srbiji se smanjuje, bankarski sektor ukrupnjava, ponude banaka su slične, pa se smatra da će veliki opstati. Da li se uprkos tom neminovnom procesu javljaju nove bankarske grupacije kojima je naše tržište interesantno?
Srbija je sigurno i poželjno mesto za ulaganje. Uspostavljen je povoljan ambijent za ulazak i poslovanje investitora jer smo obezbedili sve neophodne preduslove ‒ političku, monetarnu i finansijsku stabilnost, kao i izvesnost uslova poslovanja. U prilog tome govori visok stepen zainteresovanosti investitora za bankarski sektor Srbije, što svakako predstavlja još jednu potvrdu kredibiliteta bankarskog sektora, čemu su doprinele aktivnosti NBS kao supervizora i regulatora. Statusne promene na bankarskom tržištu odvijaju se po tržišnim principima, a odraz su povećane stabilnosti i atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta.
Instant plaćanja su postala podrazumevajući kvalitet servisa kod korisnika platnih usluga u Srbiji. Krediti se odobravaju i bez odlaska u banku. Banke su sve više digitalne. Da li su korisnici, ali i banke zaštićene od mogućih zloupotreba?
Pored uspostavljanja savremenog sistema za instant plaćanja, primer proaktivnog delovanja NBS su i zaključenje ugovora o finansijskim uslugama na daljinu i omogućavanje uspostavljanja poslovnih odnosa sa klijentima putem video-identifikacije. Sve navedeno ukazuje da se i banke i korisnici sve više opredeljuju za primenu modernih tehnologija. U takvim uslovima, NBS kao odgovoran regulator i supervizor prati ponašanje tržišnih učesnika i kontinuirano prilagođava svoje instrumente radi sprečavanja nastanka negativnih efekata, ali bez ograničavanja zdravog rasta bankarskog sektora. Sve je aktuelnije i pitanje virtuelnih valuta, o čemu je naš stav poznat još od ranije ‒ građani prilikom ulaganja u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost.
Zdravstveno-ekonomska kriza uticala je na pad dobiti bankarskog sektora 2020. u odnosu na 2019. godinu za 37,4 odsto s druge strane osiguravajuća društva u istom periodu zabeležila su rast dobiti od 11,1 odsto. Šta su uzroci pada, odnosno rasta? Koji su izazovi pred ova dva sektora?
Nešto niža profitabilnost u 2020. godini u uslovima pandemije, rezultat je većih rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u skladu sa međunarodnim standardima, tako da su banke zadržale oprezan i proaktivan pristup procene očekivanih kreditnih gubitaka. Poslovanje banaka u prethodnom periodu obeležio je trend pada kamatnih stopa, kao rezultat ublažavanja monetarne politike NBS i nižih kamatnih stopa u evro zoni, niže premije rizika zemlje i pojačane konkurencije između banaka. Očekuje se da će banke više pažnje i dalje posvećivati povećanju konkurentnosti, ali i prilagođavanju zahtevima procesa digitalizacije. Dosadašnji trend razvoja tržišta osiguranja je i u uslovima pandemije zadržan, a sam sektor osiguranja je stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan. Ostvareni pozitivan neto rezultat sektora je rezultat pre svega dugogodišnjeg rasta ukupne premije, uz blago poboljšanje njene strukture u 2020. godini u korist životnih osiguranja. Kriza je ukazala na potrebu unapređenja elektronske prodaje osiguranja, a posebnu pažnju ova društva treba da posvete zaštiti ličnih podataka osiguranika koji se razmenjuju putem sredstava informacione tehnologije.
Kroz prvu godinu pandemije lizing industrija prošla je sa ostvarenim profitom, iako nižim nego godinu pre. Krajem decembra prošle godine Narodna banka Srbije je donela odluku o kriterijumima za uvođenje novog proizvoda. Šta ona predstavlja za korisnike lizinga, a šta za lizing kuće?
Sektor finansijskog lizinga je i na kraju 2020. godine nastavio da ostvaruje pozitivne rezultate. Bilansna aktiva ovog sektora i dalje raste uz poboljšanje njenog kvaliteta zahvaljujući dodatnom smanjenju problematičnih potraživanja. Dopunom pravnog okvira davaocima finansijskog lizinga je omogućeno pružanje novih usluga, a samim tim kreiranje kvalitetnije i atraktivnije ponude proizvoda, posebno za mala i srednja preduzeća.
U toku pandemije Srbija je poboljšala svoj kreditni rejting. Agencija Standard & Poor’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje i dobijanje investicionog rejtinga. Kada se može očekivati prelazak u zone investicionog kreditnog rejtinga?
Prema ocenama dve od tri vodeće rejting agencije (Standard & Poor’s i Fitch), Srbija se nalazi samo na korak od investicionog ranga (rejting BB+, uz stabilne izglede). Istovremeno, prema ocenama uglednih međunarodnih investitora, Srbija već uživa status zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom. Stope prinosa državnih obveznica Srbije emitovanih na međunarodnom tržištu, ali i indikatori premije rizika naše zemlje, zajedno ukazuju da je Srbija ne samo jednako sigurna, već često i sigurnija investiciona destinacija od pojedinih zemalja koje imaju rejting investicionog ranga. Izvesno je da bismo, da nije bilo krize izazvane pandemijom, već imali investicioni rejting, s obzirom da su i izgledi za povećanje prema dve rejting agencije bili pozitivni uoči pandemije. Međutim, razloge za optimizam u narednom periodu daju nam ključni pokazatelji koji se uzimaju u obzir prilikom ocene kreditnog rejtinga – niska i stabilna inflacija, stabilan finansijski sistem, fiskalna održivost, uređene javne finansije, adekvatan nivo deviznih rezervi, visok priliv stranih direktnih investicija, uz činjenicu da su ovi pokazatelji očuvani ili čak ojačani u uslovima globalne krize.
Obveznice Republike Srbije izražene u dinarima zvanično su uključene u indeks J.P. Morgan GBI-EM Global Diversified, koji predstavlja jedan od globalno najčešće praćenih indeksa obveznica zemalja u razvoju. Da li će to uticati na dodatni priliv investicija?
Ne samo da će uticati na dodatni priliv investicija, već je snažan priliv portfolio investicija već evidentan. Takođe, Srbija je jedna od samo pet zemalja u okviru ovih indeksa čiji kreditni rejting još uvek nije na nivou investicionog ranga (indeks čine obveznice 20 zemalja), što još jednom ukazuje da se u krugovima investicione javnosti Srbija posmatra kao zemlja sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga. Pozitivne efekte ove odluke J.P. Morgan-a treba očekivati najpre kroz dva kanala. Prvi se odnosi na direktan priliv investicija kao rezultat uključivanja naših obveznica u indekse u koje je, prema poslednjim procenama, uloženo oko 250 milijardi dolara. Drugi kanal, koji ima ogroman značaj u dužem roku, jeste signalni efekat – činjenica da najeminentniji međunarodni investitori, kao što je J.P. Morgan, naše hartije smatraju sigurnim, našu zemlju stavlja na „radar“ i svim drugim investitorima, što je vidljivo već u prvim danima jula, jer na sekundarnom tržištu uočavamo prisustvo niza novih nerezidentnih investitora, koji se po prvi put javljaju kao ulagači u dinarske obveznice.
Pred Srbijom je, kao što ste rekli na Kopaonik biznis forumu, rad na Zelenoj agendi. Na šta će ona obavezivati i šta su izazovi za centralnu banku?
Razvoj ekonomije i zaštita životne sredine predstavljaju procese koji se dopunjuju i koje treba sagledavati kao komplementarne, a ne kao međusobno konkurentne. Razvoj domaće ekonomije ne sme biti ugrožen delovanjem Zelene agende, već treba da bude potpomognut i u skladu sa ovom agendom. Naš je zadatak da osmislimo i sprovodimo zeleni realizam, a ne zeleni fanatizam. Prepoznajući značaj i potrebu ozelenjavanja ekonomije i finansijskog sistema, NBS preduzima korake ka promovisanju „zelenog finansiranja“ i aktivnosti usmerenih ka ozelenjavanju ekonomije. Tako je nedavno postala član ugledne međunarodne grupe centralnih banaka i supervizora u okviru Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema (NGFS). Takođe, NBS poslednjih nekoliko godina deo deviznih rezervi ulaže u visokokvalitetne, sigurne i likvidne „zelene obveznice”, čime na najtransparentniji način pokazuje da podržava zalaganja za zaštitu životne sredine.
Pandemija je neminovno uticala na promenu mišljenja i ukorenjenih stavova prema sopstvenom zdravlju, odnosu prema drugima, bližnjem i prirodi. Većina je promenila i prioritete. Koje promene je kod Vas izazvala?
Nadam se da će nas krizni period, u kojem su mnogi pretrpeli značajne lične gubitke, naučiti da cenimo i budemo zahvalni za ono što imamo, uvek gledajući unapred. I na privatnom i na profesionalnom planu još jednom se pokazalo da ljude određuju pre svega karakter i znanje, a ne prilike i neprilike. I da se institucije i ljudi koji ih čine, moraju sačuvati u svim okolnostima, pa i najtežim.
Izvor: Bonitet.com
