Početkom pandemije prošle godine svi u Hrvatskoj su očekivali, a bilo je i logično, da će doći do pada prodaje i cena nekretnina.
Ipak, dogodilo se upravo suprotno – rast prodaje i to popriličan, ali i rast cena, rekao je Branko Papeš, direktor i vlasnik hrvatske agencije za nekretnine Dogma za Novi list.
Zbog pandemije došlo je i do inflacije, ištampalo se na milijarde evra, inflacija je od dva do tri odsto godišnje, što znači da novac gubi vrednost i najjednostavniji način za “branjenje” vrednosti novca je ulaganje u nekretnine, izdavanje, gde je povrat tri, pet, čak i sedam odsto godišnje.
I na kraju, tokom svake krize ljudi najviše traže sigurnost, a kupovina nekretnina definiše se kao sigurno ulaganje, prenosi Jutarnji list.
Usled toga, otvorile su se i nove tržišne niše. Kupci žele da žive u lepšim nekretninama, traže drugačije nekretnine. Do unazad godinu dana nitko nije hteo da živi u prizemlju, etažne kuće nisu bile toliko poželjne, a danas ljudi traže upravo to, prizemlje, izlaz na okućnicu, dvorište itd.
Kuće u predgrađu su postale poželjne, opisao je Papeš, istakavši da je ono što ih je najviše iznenadilo i što apsolutno nisu mogli očekivati – hrvatska dijaspora.
“Ono što politika nije uspela deset i više godina, uspjela je pandemija. Dakle, to je jedna tržišna niša koja je doslovno eksplodirala. U poslednjih godinu dana imamo deset puta više upita i realizacija naših ljudi izvan koji kupuju nekretninu, a Rijeka i Istra su prepoznate kao mesto na koje se žele vratiti i u kojem žele da žive.”
Razlog su otvorenost, blizina, pristupačnost ljudi. Osim dijaspore, sve više stranaca kupuje nekretnine ovde, i to ne samo u Opatiji, Krku, Crikvenici itd. nego je i u Rijeci sve više stranaca koji ulažu. Njima su hrvatske cene vrlo pristupačne i prepoznali su tu tržišnu nišu.
“Za vreme pandemije se pojavio i totalno novi način prodaje nekretnina: u poslednjih godinu dana 50-ak nekretnina smo prodali online, i to onih koje koštaju 50 do 70 hiljada evra, ali i preko 500.000 evra, što je pre pandemije bilo nezamislivo”, priča Papeš.
“Stanove su tu kupili Hrvati iz Kine, Vašingtona, Njujorka, Floride, Stokholma, Osla, Amsterdama, Beča, itd. No nisu to samo Hrvati, nego je jako puno ljudi, a ja ću ih nazvati našim ljudima, s područja bivše Jugoslavije, koji planiraju da ulože novac, da se vrati da žive ili u penziju, i odlučili su se za Rijeku i Istru zbog otvorenosti itd.”
“I evro će sigurno podići cene, nažalost ne samo nekretnina nego svega, za nekoliko procenata”, predviđa Papeš.
Na pitanje o Zagrebu, odnosno o tome da li je zemljotres uticao na tržište, kaže da se tržište u Zagrebu podelilo na stare nekretnine i one izgrađene nakon 1968, s tim da je, kaže, “eksplodiralo” tržište novogradnje.
Postoje kompanije koje su pre potresa imale 300-400 neprodatih stanova, a danas više nijedan. Cena novogradnje je skočila u nebo. U Zagrebu se nekretnine prodaju i po šest, sedam, osam hiljada evra po metru kvadratnom. U Rijeci je pak kvadrat od 1.700 do 2.000 evra, kazao je Papeš za Novi list.
