Kamate na štednju će još dugo ostati niske
Koliko je vest da je Evropska centralna banka prošle nedelje odlučila da ne povećava kamatne stope bila dobra za dužnike, toliko je njihova odluka da zadrže negativnu kamatu na depozite od 0,5 odsto bila loša za štediše. To znači da i ubuduće od novca položenog na štednju, konkretno evra, neće biti nikakve vajde. I tako je već godinama. Pri tom pandemija nije tome doprinela, ali je zato stanje produžila.
Kamate su kod nas minimalne, još nisu negativne ma koliko se to nekome činilo da jesu. Mnogi devize imaju u bankama samo da im ne bi stajale u kući. Bankari „klijente” umesto na štedne usmeravaju da novac drže na deviznom računu, bez oročenja, s kojima istina mogu da raspolažu u svakom trenutku, ali je zato kamata 0,10 odsto godišnje.
Neki kažu da se bum na tržištu nekretnina delom može objasniti i time što vlasnici kapitala nemaju gde drugo da ga plasiraju. Prinos na štednju je mali, isto važi i za ulaganje u državne dužničke hartije, bespredmetna je postala i investicija u akcije kompanija… Ipak, ne može se reći da vlasnici novca povlače štednju i ulažu u nekretnine, jer ona stalno raste.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da nijedna banka nije uvela negativne kamatne stope. Prema poslednjim raspoloživim podacima prosečna ponderisana kamatna stopa na depozite stanovništva u evrima, kao najzastupljenije valute kada je reč o deviznoj štednji u maju 2021. godine iznosila je 0,87 odsto na godišnjem nivou i u zavisnosti od ročnosti kretala se u rasponu od 0,79 do 1,11 procenata.
Jedan čitalac nam se požalio da mu je banka počela da naplaćuje korišćenje deviznog računa, a u centralnoj banci kažu da na osnovu njihovih informacija nijedna banka ne naplaćuje stanovništvu naknadu za održavanje deviznih štednih računa.
“U slučaju da banka naplaćuje naknadu za održavanje deviznih tekućih računa, troškovi održavanja ne mogu se smatrati negativnim kamatnim stopama na deviznu štednju”, kažu u NBS-u.
Dodaju, da je eventualne troškove održavanja računa potrebno uzeti u obzir prilikom donošenja odluke o ulaganju sredstava u određene instrumente, zajedno sa svim drugim faktorima koji utiču na isplativost ulaganja, kao što je, na primer, porez na kamatu, koji se kod dinarske štednje ne naplaćuje, dok se kod devizne naplaćuje u visini od 15 odsto.
A kada štediše mogu da očekuju rast kamata ?
“Potencijalni rast kamatnih stopa na štednju bi prevashodno trebalo pratiti u kontekstu kretanja kamatnih stopa u zoni evra, kako referentnih stopa Evropske centralne banke, tako i referentnih stopa na tržištu novca kao što je euribor. Vodeće centralne banke su od početka pandemije virusa korona preduzele brojne stimulativne mere monetarne politike što je dovelo do rasta likvidnosti u bankarskom sistemu i pada stopa na tržištu novca na rekordno niske nivoe”, napominju iz NBS-a.
Euribor, dodaju, ročnosti do šest meseci je trenutno nešto ispod stope ECB na depozitne olakšice koja iznosi minus 0,5 odsto. Kretanje euribora će najvećim delom zavisiti od politike ECB u narednom periodu koja je početkom jula usvojila izmene strategije monetarne politike, odnosno simetričan inflacioni cilj od dva odsto umesto dosadašnjeg cilja od blizu, ali nešto ispod dva procenta, te tržišni učesnici sada ne očekuju rast stope ECB na depozitne olakšice bar do 2024. godine, što će uz dalji rast viškova likvidnosti uticati da kamatne stope na tržištu novca ostanu na sadašnjim nivoima u narednom dužem periodu.
Naglašavaju da je NBS zauzela stav da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa niti drugih naknada koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede kod banaka. Takav stav zasniva se na činjenici da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji, te da domaće banke imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima ne odraze nepovoljno na pružanje odgovarajućih finansijskih usluga privredi i stanovništvu, kao ni na stabilnost finansijskog sistema.
U skladu sa svojom poslovnom politikom, domaće banke su zadržale tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, tako da se kamatne stope na deviznu štednju sve vreme kreću u pozitivnoj zoni.
Izvor: Politika
