Snažnim ulaskom u kupovine lokalnih operatera i prodorom u tržište kućnog interneta i multimedije (striming servisi), a s tim povezano i proizvodnjom sopstvenih sadržaja poput TV serija, “Telekom“ je u periodu od 2018. godine do danas, od marginalnog tržišnog igrača s tendencijom propadanja, uspeo ne samo da zaustavi taj trend, već da potpuno preokrene situaciju na tržištu i postane ravnopravan sa tržišnom konkurencijom.
A ta konkurencija je, potpuno nesmetano i koristeći razne poslovno nefer metode, prethodnih desetak godina imala dominantan položaj, to jest u potpunosti kontrolisala visokoprofitabilno tržište telekomunikacija i upravljala svim faktorima ključnim za stanje na tržištu, od donošenja zakona, preko nesmetane kartelizacije do raznih mahinacija na terenu.
Nije tajna da je naziv te beskrupulozne konkurencije “Junajted grupa“, međunarodni koncern sa Draganom Šolakom na čelu, sa centralama u Holandiji i Luksemburgu. Kao što nije tajna da su stabilizacija, oporavak i uspeh “Telekoma Srbija“ tesno povezani sa dolaskom Vladimira Lučića na najodgovornije funkcije u toj kompaniji, od jeseni 2018. na mesto „koordinatora za multimediju“ do decembra 2020. na poziciju generalnog direktora.
I upravo zato su “Telekom“ i Lučić ove tri godine stalna meta destruktivne manipulativne kampanje “Junajted grupe“ i Šolaka, koja se vodi brutalnom zloupotrebom medija koje drže u svom vlasništvu i pod potpunom kontrolom. Navodno “nezavisni“ mediji poput N1, Nove i “Danasa“ zapravo su udarne “SS“ jedinice Dragana Šolaka, a uređivačka politika im je isključivo u službi svog gazde, osionog milijardera sa vilom na Ženevskom jezeru.
Ali da vidimo šta kažu ključni pokazatelji poslovanja “Telekoma Srbija“ za period od 2018. godine do danas, koliko je Vladimir Lučić odgovoran za ovog državnog giganta.
“Telekom“ u svom poslovanju ostvaruje prihode koji značajno odskaču na realno malom tržištu Srbije. U 2020. godini “Telekom Srbija grupa“ ostvarila je ukupni prihod od 1,17 milijardi evra, dok je godinu dana ranije ukupni prihod iznosio 1,13 milijardi.
Kada se napravi poređenje sa 2018, kada je ostvaren ukupni prihod 1,06 milijardi evra, možemo reći da grupacija beleži značajan rast prihoda gledajući prirodu posla kojim se bavi i samim tim maržu koju ostvaruje. „Telekom Srbija“ posluje “više nego dobro“, ekspertski je zaključak.
Gledajući finansijske pokazatelje, a ključna je EBITDA koju “TS grupa“ generiše u prethodne tri godine, ona svake godine sve više raste: 2020. iznosila je 420 miliona evra, naspram 2019. kada je bila 410,2 miliona evra. Gledajući 2018. kada je iznosila 328 miliona evra, možemo zaključiti da to predstavlja ozbiljan rast, što je posledica snažnih investicija: kupovina lokalnih operatera koja je dovela do ukupnog povećanja broja korisnika.
Kada se pogledaju osnovni finansijski pokazatelji, “neto bankarski dug kroz EBITDA“ i “ukupni bankarski dug kroz EBITDA“ – koji u 2020. godini iznose 3,24 – jasno se može videti da “Telekom“ u svom poslovanju ostvaruje odlične rezultate.
Kupovinom lokalnih operatera TS je nastavio sa trendom rasta prihoda kroz svoj osnovni biznis, došlo je do povećanja broja korisnika, a rezultat pomenutih investicija – s obzirom na to da kompanija već poseduje svu neophodnu infrastrukturu i tehničku opremljenost za pružanje usluga novim korisnicima – bilo je isključivo generisanje veće zarade. To dokazuju i finansijski rezultati TS-a za prethodne tri godine.
U prethodne dve godine pokazalo se potpuno ispravnim donošenje odluke o ulasku u snažan investicioni ciklus 2018, to jest u “kupovinu“ novih korisnika kroz akviziciju operatera, investicionim kreditima koji su uzeti na domaćem i međunarodnom međubankarskom tržištu po izuzetno povoljnim uslovima u smislu rokova, cene i obezbeđenja pomenutih dugoročnih kredita.
Povodom medijskih manipulacija u vezi sa godišnjom dobiti koju “Telekom Srbija grupa“ ostvaruje, tačno je da je ova grupacija u 2020. godini prikazala dobit od “samo“ 35,38 miliona evra. Međutim, kada se pogleda sa druge stane, “TS grupa“ je samo u toj godini smanjila obaveze po ukupnim kreditima za čitavih 365,5 miliona evra i to po osnovu “glavnice“ kredita, a samim tim se smanjila osnovica za obračun kamate.
Ovo je ekspertska procena brojeva iz finansijskih izveštaja kompanije “Telekom Srbija“. Vratimo se sada na povod za celu priču: odluka da se otkupe prava na utakmice Premijer lige, što je izazvalo “buku i bes“ “Junajted grupe“, uključujući iznošenje neproverenih tvrdnji da je državni gigant izdvojio 600 miliona evra za ugovor na šest godina i obuhvata TV prenose uživo 380 utakmica u svih šest država na teritoriji bivše Jugoslavije.
Kakve astronomske svote novca se vrte oko engleske Premijer lige odlično se vidi u detaljnoj analizi Instituta za sportski biznis (SBI) iz Barselone, zvanično objavljenoj na njihovom sajtu.
Nosioci prava na emitovanje utakmica Premijer lige na teritoriji Velike Britanije, medijska korporacija “Sky“ i telekomunikacioni gigant BT, za ekskluzivna prava na “žive“ prenose u periodu 2016–2019, što je dakle trogodišnji ugovor i dvostruko kraće vreme u odnosu na ugovor “Telekoma“, platili su čitavih 5,1 milijardu funti, odnosno oko šest milijardi evra!
Prema zvaničnim podacima PL koje je u analizi preneo SBI, navode se ogromni iznosi koji su plaćani za prava na emitovanje ovog najpopularnijeg fudbalskog takmičenja na svetu.
Stvari su još “luđe“ – a zapravo poslovno jako pažljivo iskalkulisane i profitabilne – kada se pomenute milijarde podele sa brojem utakmica, pa se dođe do zaključka da su “Sky“ i BT, i to takođe samo za britansku publiku u periodu 2016–2019, izdvajali 10,2 miliona funti, odnosno oko 12 miliona evra, po jednoj jedinoj utakmici!
U odnosu na trogodišnji period pre toga, cena za prava emitovanja jedne utakmice porasla je za oko 40 odsto, a devedesetih godina prošlog veka plaćano je “samo“ od 600.000 do 2,8 miliona funti.
“Vrednost najboljih evropskih fudbalskih liga otišla je u nebesa, a to posebno važi za Premijer ligu, koja ima najmasovniju globalnu publiku. Trka najvećih emitera programa da obezbede ekskluzivna prava na TV prenose utakmica postala je prava epska bitka“, naglašava se u analizi SBI-ja.
Ogroman novac vrti se i za dobijanje prava na emitovanje van Britanije, što oni zovu “overseas“, inostranstvo, pa su 2016–2019. godine razne medijske kompanije da bi prenosile utakmice Premijer lige platile ukupno tri milijarde funti, dakle oko 3,5 milijarde evra! I to je novac za tri godine, dok je “Telekom Srbija“ sklopio ugovor na dvostruko duži vremenski period.
Uz razne marketinške ugovore i prodaju igrača, TV prava su najveći izvor prihoda za klubove Premijer lige, koji su u sezoni 2017/2018. samo po ovom osnovu prihodovali ukupno 2,4 milijarde funti, odnosno blizu tri milijarde evra! Najviše novca pojedinačno su dobili najuspešniji: Mančester Siti i Mančester Junajted po 150 miliona funti, zatim Liverpul i Totenhem po 145 miliona. Međutim, na ogroman novac mogu da računaju baš svi, pa su u sezoni 2017/2018. najgore plasirani klubovi na tabeli PL prihodovali nimalo skromnih 95–99 miliona funti!
Ugovor “Telekoma Srbija“ i Premijer lige velika je stvar koja će srpskom telekomunikacionom gigantu otvoriti put ka najvećoj i najuspešnijoj kompaniji ove vrste u Jugoistočnoj Evropi. Sa ovom ocenom slaže se i Dušan Stojaković, dugogodišnji urednik ekonomske rubrike u “Novostima“.
“Gotovo neverovatno zvuči da je jedna srpska, državna kompanija uspela da se izbori sa konkurencijom i postane dominantan tržišni igrač na svim poljima svog delovanja. ʼTelekom Srbijaʼ je od tromog giganta, koji je funkcionisao po inerciji i glavni prihod ostvarivao od prevaziđene fiksne telefonije, za samo nekoliko godina uspeo da se ne samo prene, nego i ozbiljno uključi u tržišnu utakmicu i postane lider i u mobilnoj telefoniji, brzom internetu, ali i u distribuciji kablovske televizije.
Pobedom nad direktnim konkurentom SBB-om za prava na prenos Premijer lige kompletirali su na Areni sport sve lige petice, uz Ligu šampiona i ostala Uefina takmičenja, domaći fudbal, NBA, ABA ligu… kompletirana je ponuda prenosa važnih sportskih takmičenja. Danas ljubitelji sporta više neće imati dilemu kojeg kablovskog operatera da izaberu. Sigurno će to biti MTS mreža jer osim sporta njihovi kanali poput Superstara u poslednje tri-četiri godine proizvode serije vrhunskog kvaliteta. Produkcija je na izuzetno visokom nivou, domaća filmska industrija je prezaposlena. Filmadžije gotovo da nemaju dana odmora. A o projektima poput ʼBeseʼ, ʼDržavnog službenikaʼ, ʼJedinog izlazaʼ… priča se samo u superlativima. Tu nije kraj jer na ʼTelekomovojʼ mreži su se pojavile i dve nove informativne televizije Euronews i Tanjug TV, koje informišu profesionalno i bez ostrašćenosti kakva je primetna na kanalima koji sebe smatraju kritičkim“, ističe Stojaković, dodajući da konkurencija sigurno na ove uspehe neće gledati blagonaklono.
Izvor: B92
