Uvođenje takozvane garantovane penzije pomoglo bi mnogim starijim sugrađanima koji trenutno primaju penziju manju od 30.000 ili nemaju nikakva primanja.
Gotovo milion penzionera u Srbiji mesečno prima manje od 30.000 dinara. U lošijem polažaju od njih su stariji od 65 godina koji nemaju nikakva primanja. Da bi se pomoglo tim ljudima i smanjilo siromaštvo, nedavno je ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić ponovo pokrenuo ideju o uvođenju tzv. garantovane penzije.
“Ima veliki broj domaćica, onih koje su radile po imanjima, koje su išli u nadnicu, to je naročito po Vojvodini izraženo. Nisu prijavljivane. Ima i koji su radili, kada je počela demokratija 1991. godine koji su radili u firmama, a kojima nisu uplaćivani doprinosi”, napominje Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije “Nezavisnost”.
Da bi se pomoglo najstarijima koji su ugroženi siromaštvom, ministar Milan Кrkobabić kaže da će tražiti da se uvede tzv. garantovana penzija. Pod drugim imenom, socijalna penzija, bila je planirana i Strategijom o starenju iz 2006. godine, ali nikada nije zaživela, piše Mondo.
“Prema procenama računamo da ima oko 230.000 ljudi koji su stariji od 65 godina koji nisu radili, nisu uplaćivali doprinose i nemaju pravo da se nazovu penzionerima. Država mora da reši i brigu tih naših najstarijih sugrađana”, ističe Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
Zagovornik uvođenja garantovane penzije od 12.000 dinara kaže da je iznos dat okvirno.
“Кada realizujemo koncept socijalne karte videćemo pojedinačno imovno stanje pojedinca i porodice. Želimo da tim ljudima damo određenu vrstu pomoći koju smo nazvali socijalnom penzijom u skladu sa strategijom o starenju ili garantovanom penzijom. Iznos te garantovane penzije zavisi od broja tih ljudi do kojeg budemo došli i sredstava u budžetu”, kaže Milan Кrkobabić, ministar za brigu o selu.
Gotovo svaki peti stanovnik Srbije stariji od 65 godina je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Među njima je najviše žena. Socijalne penzije trenutno postoje u oko 100 država, a uvedene su da bi zaštitile ljudska prava, pravo na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.
