Hrvatski premijer Andrej Plenković prokomentarisao je izbor Nikole Tesle kao simbola Hrvatske na kovanicama evra.
Plenković je, naime, rekao da “da je on na čelu Narodne banke Srbije, Hrvatskoj bi rekao ‘bravo'”.
“Bez obzira na to što je po nacionalnosti Srbin, zapravo to doživljavam samo kao plus. Njegova je veličina neupitna i ne vidim zašto bi to bio problem”, objasnio je hrvatski premijer, uz napomenu kako “u Srbiji mogu imati rezerve i sopstveni stav, ali nemaju uticaja”. Dodao je i to da je Nikola Tesla rođen u Smiljanu, gimnaziju je pohađao u Karlovcu, a građani su ti koji su predložili da se nalazi na jednom od novčića. “Ne uzimamo nikoga ni od koga” rekao je.
Kakav će izgled imati kovanice evra, odlučuje država članica koja uvodi tu valutu. Potvrdila je to i Dana Spinant, portparolka Evropske komisije, odgovarajući na pitanje ima li Komisija stav o najavi Srbije da će se žaliti ako Hrvatska odabere lik Nikole Tesle za nacionalnu stranu kovanice evra, piše Jutarnji list.
“Na državi koja uvodi evro je da odluči kakav će biti izgled kovanice koju uvodi”, rekla je Spinant, uz opasku da će proveriti s kolegama koji se bave pitanjima evrozone i onima za spoljnu politiku.
Prema pravilima o uvođenju evra, svaka država sama odlučuje o izgledu kovanica, s tim da moraju pripaziti da taj izgled ne bude uvredljiv. O tome informišu sve države članice, a konačna odluka usvaja se u Veću EU od članica evrozone, piše hrvatski portal.
U EU bi najradije ostali po strani po tom pitanju i bili bi srećni da spor oko toga ne postoji. Izvor iz EU navodi kako “nije čuo da neko negira da je Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske, niti da je po etničkoj i verskoj pripadnosti bio Srbin pravoslavac”. “On je jedan od najvećih genija na svetu i kao takvog ga većina sveta poznaje”, kazao je.
U Evropskoj uniji je bilo nekoliko slučajeva kada su nastali veliki politički sukobi zbog različitih stavova o etničkoj pripadnosti pojedinih istorijskih ličnosti.
Najdrastičniji primer je višegodišnja blokada pristupnog procesa Makedonije jer je, prema tumačenju Grčke, “Skoplje svojatalo Aleksandra Velikog i Filipa Makedonskog”. Tek kad je Makedonija pristala da promeni ime, kao i ime aerodroma luke u Skoplju koja se više ne zove “Aleksandar Makedonski”, Grčka je ukinula svoju blokadu.
Međutim, nakon toga na red su došli Bugari koji i danas blokiraju otvaranje pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom, između ostalog i zbog spora oko Goce Delčeva. Dok Makedonci smatraju da je bio njihov, Bugari ga slave kao svog heroja.
Kad je reč o evru, slučaj koji bi mogao biti sličan ovom s Nikolom Teslom je onaj između Slovenije i Austrije.
Kada je Slovenija uvodila evro, odlučila je da na kovanici od dva centa bude Knežji kamen s Gosposvetskog polja u Austriji, današnji Klagenfurt u Koruškoj. Slovenci to smatraju simbolom svoje samobitnosti jer su se na tom kamenu ustoličavali kneževi. Tada se bunio lider krajnje desnice u Austriji Jerg Haider, kritikujući Sloveniju da kao svoj simbol prisvaja nešto “što se nalazi na teritoriji Austrije”. No, na kraju je taj simbol ipak otisnut i dan-danas se nalazi na slovenačkoj kovanici od dva centa.
Možda se u priču uključe i Rumuni koji također čekaju članstvo u evrozoni. U toj je državi i najveća podrška građana uvođenju evra, iako to u ovom trenutku nije tako velika tema kao u Hrvatskoj. I mnogi Rumuni smatraju da je Nikola Tesla bio “veliki rumunski naučnik”. Tako su razni portali pisali da je on “Istro-Romanian”, da je Vlah, pozivajući “i Srbe i Hrvate da prihvate tu činjenicu”, zaključuje Jutarnji list.
