Evropska komisija priprema nove, već šeste smernice protiv pranja novca.
Sad će tu biti i posebna agencija, jer mada propisi postoje, pranje novca u EU se naveliko nastavlja.
“Naši propisi protiv pranja novca su među najoštrijima na svetu”, tvrdi potpredsednik EK Valdis Dombrovskis. “Ali se oni sad moraju i dosledno sprovoditi.” Jer tu kod mnogih zemalja Unije – uključujući i Nemačku – nije bilo baš previše volje i napora: novac je novac, previše često se ne pita odakle je došao.
Čak i neke ugledne banke nisu nesklone da “malo pomognu”: ovi novi planovi su zapravo i nastali kad je 2018. otkriveno da je Danske Bank godinama prala novac preko jedne svoje relativno male filijale u Estoniji. To nije bio sitniš: procenjuje se da je reč o oko 200 milijardi evra – sumnjivog ili barem nepoznatog porekla.
To je i sve članice EU podstaklo da shvate da su potrebni novi propisi, ali i posebno telo koje bi i velikim bankama moglo i smelo da “gleda u prste”. No ipak, to je odlučeno na “evropski način”: prvo treba dogovoriti gde će biti sedište te agencije tako da će ona biti spremna za posao – tek za tri godine. No onda joj se ostavlja još dve godine da zaista počne da deluje u potpunosti, piše Dojče vele.
Evropska poverenica za finansijske usluge Meirid Mekginis upozorava da je pranje novca “jasna pretnja” – za građane, za demokratske institucije i za čitav finansijski sistem. Jer procena je da čitavih 1,5% BDP-a Evropske unije – a to je 133 milijardi evra – otpada na poslove s “prljavim” novcem. “Moraju se začepiti rupe koje mogu da koriste kriminalci”, kaže poverenica.
“Problem” kriminalaca je uvek isti: kako novac stečen kriminalom – na primer narkoticima, švercom, ucenom, pljačkom ili kockom – “uvesti” u legalan opticaj. To se ne tiče samo organizovnog kriminala Starog kontinenta: Evropa je popularna među bandama čitavog sveta zbog ponekad velikih rupa u propisima i ukupnog ovdašnjeg bogatstva gde je lakše “potopiti” nekoliko miliona.
Mnogo posla se obavlja “polulegalno”: preko anonimnih firmi i posrednika za koje je teško reći ko je pravi vlasnik. Toga ubrzo više ne bi smelo biti: u EU će se uvesti indeks svih računa i njihovih pravih vlasnika – dakle ne samo poštanskog sandučića u Panami.
Jer trikova ima bezbroj: novac se deli na manje iznose, firme osnivaju firme koje su vlasnici još drugih firmi, a i transakcije preko nebrojenih računa u inostranstvu je posao od nekoliko sekundi.
Protiv toga već ima mnogo propisa – najkasnije kad se taj novac “pojavi” u Evropi na primer prilikom kupovine nekretnina, ali tu ima mnoštvo propusta.
