U Narodnoj banci Srbije (NBS) smatraju da bi stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu stranu kovanice evra, što je najavio hrvatski premijer Andrej Plenković ako Hrvatska postane članica Evrozone, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda.
Ovo zato, jer se slavni naučnik izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu, navode iz NBS za Tanjug i dodaju da bi, ako bi se to desilo, sasvim sigurno bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama Evropske unije, da bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga.
Dizajn evro novčanica, objašnjavaju u Narodnoj banci, je isti nezavisno od države koja ih štampa i dizajn kovanica je regulisan odgovarajućom Uredbom Saveta EU od 24. juna 2014. godine.
Reč je uredbi o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju i po njoj evrokovanice imaju jednu zajedničku, evropsku stranu koja je ista na svim evrokovanicama, tzv. avers i drugu nacionalnu, revers stranu, koja se razlikuje od zemlje do zemlje i ima na sebi oznaku države članice EU.
Na nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica, što je simbol EU, koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn, a država članica sama odlučuje koje će motive prikazati unutar zvezdica, navode u NBS.
Dodaju da na primer, Italija ima evrokovanice od dva evra na kojima se nalazi portret Dantea Aligijerija, a na evrokovanici od jednog evra crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.
Grčka, pak na evrokovanici od dva evra ima scenu sa mozaika u Sparti iz trećeg veka nove ere, u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici od dva evra prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme.
U Narodnoj banci Srbije za Tanjug kažu da države obično formiraju komisije, sastavljene od umetnika, numizmatičara, gravera, političara, koje od više predloga biraju nacionalni dizajn evrokovanice.
Objašnjavaju i da o nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu i da se on može menjati tek nakon 15 godina, osim ako se ranije promeni šef države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada se dizajn može promeniti i pre isteka pomenutog roka.
Država je obavezna da druge članice EU obavesti o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU.
Procedura je takva da Savet EU odobrava dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.
U slučaju da ima primedbi, a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge članice, Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova, objašnjavaju u NBS.
Naglašavaju i da se pomenuta uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje Evrozoni, a da Hrvatska to može da učini najranije 2023. godine, što je, kako navode u NBS, u ovom trenutku upitno.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će se lik Nikole Tesle nalaziti na evrokovanicama od 50, 20 i 10 centi i to kada Hrvatska postane članica Evrozone.
Prema njegovim rečima, ovo je jedan od predloga, a ima i predloga da to budu šahovnica, karta Hrvatske, kuna i glagoljica.
