Nedavna objava Vlade Crne Gore o uspešnom aranžmanu sa američkim i evropskim bankama, koji je omogućio ovoj državi da kamate na kredit više ne plaća dva, već 0,88 odsto, podsetila je na važnost i brojne benefite hedžinga.
Osim država, hedžovanje koriste i kompanije, posebno u razvijenim zemljama. Međutim, uprkos brojnim prednostima ove operacije, ona može da nosi i određene rizike.
“Hedžing predstavlja zaštitu od, pre svega, finansijskih rizika u poslovanju. Najčešći rizici od kojih se štitimo su rizik promene deviznog kursa, odnosno devizni rizik, zatim rizik promene kamatnih stopa, kao i rizik promena cena finansijske aktive, odnosno akcija, kriptovaluta, primarnih proizvoda, poput nafte i slično”, objašnjava za portal Biznis, dekan FEFA fakulteta i ekonomista prof. dr Milan Nedeljković.
Suština hedžinga je da, kroz dodatnu finansijsku poziciju, u odnosu na naš primarni posao, omogućimo da steknemo benefite, u momentima kada je “oluja” u našem primarnom biznisu. Ili, da, koliko je to moguće eliminišemo posledice te “oluje”.
“U tu svrhu u praksi najčešće koristimo finansijske derivate. Ili smo kreativni, pa kroz odgovarajuću kombinaciju pozicija u drugim aktivama, možemo replikovati zaštitu koju bi dobili kroz kupovinu ili prodaju finansijskog derivata, što je tzv. “sintetička” pozicija”, kaže prof. Nedeljković.
Kao primer, recimo, možemo uzeti zemlju XYZ koja je emitovala dolarski Eurobond na određen iznos. Prefix “Euro” kod Eurobond označava specifično tržište na kome se izdaju finansijski instrumenti, u ovom slučaju državna obveznica i koji mogu biti u bilo kojoj valuti, ne nužno u evru. Zemlja XYZ je emitovala dolarski Eurobond. Zašto? Zato što je procenila da je na tržištu veća tražnja za dolarskim Eurobondom, nego Eurobondom denominovanim u evru, što posledično može omogućiti nižu kuponsku, odnosno kamatnu stopu na dolarsku obveznicu. Ova operacija je logična i jasna. Ali, postoji i određeni rizik da, tokom servisiranja obveznice, dolar značajno ojača u odnosu na evro, što će proizvesti veće troškove za XYZ, i pored niže kamatne stope. Ovo su mnogi korisnici kredita u švajcarskim francima osetili na svojoj koži. Ovaj rizik je još jače izražen ako XYZ pretežno ima prilive u evrima, a ne u dolarima.
Šta XYZ može dodatno da uradi da se hedžuje od deviznog rizika? Može da uđe u valutni svop (finansijski derivat) sa odgovarajućom bankom, gde će svoju dolarsku obavezu pretvoriti u obavezu u evropskoj valuti i na taj način eliminisati rizik od kretanja dolar/euro deviznog kursa. Na taj način će dobiti efektivnu kamatnu stopu na, de facto, obveznicu u evru, koja je niža od one koju bi dobila da je emitovala direktno obveznicu u evropskoj valuti. Postavlja se pitanje zašto bi banka prihvatila takav svop? Razlog je više nego praktičan – i banka, iz svog posla, ima izloženost ka evru koju želi da prebaci u dolar, znači suprotno od potreba zemlje XYZ. Drugi razlog je što, možda, procenjuje da neće doći do jačanja dolara. U ovoj transakciji, reklo bi se, svi dobijaju.
“Zaštita od rizika je uvek dobra za privrednike. Zato je hedžing toliko i prisutan u razvijenim zemljama. Efekte hedžinga na privrednike možemo posmatrati na dva nivoa – makro i pojedinačnom. Gore opisan primer sa emitovanjem državne obveznice je sličan onome što je Srbija uradila prilikom poslednje emisije na Eurobond tržištu. Na makroekonomskom nivou efikasno upravljanje javnim dugom, kao u ovom primeru bi trebalo da ima pozitivne posledice na makro-finansijsku stabilnost, osim ukoliko pozajmljena sredstva nisu dobro iskorišćena. Na nivou privrednog subjekta, hedžing omogućava da se smanje neizvesnosti u poslovanju. A svaki privredni subject preferira što manju neizvesnost. Na primer, možda ne mogu da predvidim u celosti svoju prodaju u narednih šest meseci, ali mogu danas da fiksiram iznos svoje valutne obaveze koja dospeva za šest meseci, tako da ne budem neprijatno iznenađen deviznim kursom tada”, zaključuje prof. Nedeljković.
Na pitanje, koji su sve rizici mogući prilikom realizacije hedžinga, prof. Nedeljković navodi da je to, pre svega izbor pogrešnog finansijskog instrumenta, kojim ne uspevamo da postignemo zaštitu koju smo želeli, u slučaju pojave “oluje”.
“Korišćenje hedžinga podrazumeva određen nivo finansijskih znanja. S druge strane, treba imati u vidu da će hedžing koštati onda kada ne dođe do realizacije događaja od koga se firma štiti. Na primer, ukoliko smo kupili devizni forvard koji nas obavezuje da kupimo 1.000 evra po kursu od 120 dinara za evro na dan 31. avgusta 2021. godine, a stvarni kurs na taj dan bude 117.56 dinara, na ovom poslu smo izgubili novac. Ali to je cena koju prihvatamo da platimo da bismo bili spokojni u periodu do kraja avgusta. Upravo ovo nam govori da treba da se hedžujemo samo od onih rizika za koje postoji realna šansa za pojavu, inače možemo imati samo trošak”, napominje prof. Nedeljković.
On napominje da put ka uspešnom hedžovanju ima tri stanice.
“Polazna, u kojoj u potpunosti razumemo koji su rizici značajni za naše poslovanje. Sledeća stanica je prolazna, u kojoj, uz pomoć svog znanja i ponude finansijskih derivata ili aktive treba da pronađemo ono što će pružiti najbolju zaštitu od rizika. Finalna stanica je ona u kojoj zaključujemo ugovor”, kaže prof. Nedeljković.
Treba napomenuti da u zemljama zapadnog Balkana privrednici većinski nemaju dostupne instrumente za hedžing, izuzev ako ne posluju na globalnom tržištu. U Srbiji se na sajtu Narodne banke Srbije mogu naći ponude poslovnih banaka za devizni hedžing. Ali, to je, bar danas, neisplativo.
“Obzirom na stabilnost deviznog kursa dinara u proteklom periodu, teško je reći da je devizni rizik značajan za poslovanje. Za omogućavanje zaštite od drugih tipova rizika neophodno je da se finansijska tržišta na zapadnom Balkanu razviju. A to je već dugotrajan proces”, napominje prof. Nedeljković.
Izvor: Biznis.rs
