Novi talas korona virusa i širenje delta soja naterali su mnoge zemlje da ponovo razmatraju uvođenje restrikcija – od propisa za ulazak i izlazak iz zemlje, do rada uslužnih delatnosti, pa i ograničenja broja radnika u fabrikama.
Kada je reč o srpskoj ekonomiji, domaći privrednici sa zebnjom posmatraju celokupnu situaciju. Ekonomski oporavak teče sporo, dok je obim i zaključivanje novih poslova na nivou od 60-70 odsto u odnosu na 2019. godinu i verovatno će biti potrebno još dve-tri godine da se vrate na taj nivo, objašnjava za Biznis.rs koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
“Tek u poslednja dva meseca po obimu zaključivanja novih poslova uspeli smo da se izdignemo na 60-70 odsto iz 2019. godine. Još uvek smo dosta iza i sve priče o velikom rastu BDP-a zasnovane na preteranom optimizmu, privrednici gledaju sa zebnjom. Celokupna situacija, sa podizanjem nivoa minimalne zarade koja će podići poreska opterećenja, čitav niz inflatornih pritisaka, povećana cena goriva i kurs dinara fiksiran na 117, ne pogoduje izvoznicima koji bi sa ovim skokom cena morali da imaju kurs preko 150 dinara. Mi zapravo imamo situaciju da država povećanjem opterećenja poslovanja zapravo ‘ispumpava’ novac iz privrede, što dovodi do još većeg finansijskog pritiska”, napominje Rajić.
Kada je reč o stranim investicijama, Rajić objašnjava da one nisu ni na nivou 2018. godine i da su mnoge na osnovu kredita za koje je država potpisala da većinu radova i poslova dobijaju firme iz inostranstva.
“Jednostavno, uslov svih tih bilaterarnih kredita jeste da najveći deo posla dobiju firme iz inostranstva, a da se naše firme angažuju kao podizvođači po veoma oskudnim uslovima, gde se radi da se zaradi, preživi i obezbedi neki prihod”.
On smatra da situacija nije dobra, ali da po strukturi privrede ima sektora koji dobro posluju. Pad je najmanji u tehnološkoj industriji, dok u mnogim drugim privrednim granama postoje problemi.
Iako je država pružila pomoć privrednicima, sa druge strane ih je dosta opteretila uslovljavanjima i poreskim nametima sa kojima firme ne mogu da se izbore, navodi Rajić i dodaje da je najveći deo naše ekonomije, kao i do sada, u krizi prepušten sam sebi.
“Treba imati na umu da je država povećala minimalnu zaradu, pa je tako doprinos za minimalnu osnovicu, za nekog ko osniva preduzetničku radnju 2012. godine bio 11.600 dinara, a sada je 25.800 dinara. To je minimalni doprinos koji možete da platite u nekoj opštini u Srbiji. Novom najavom minimalne zarade otići će na 28.000-29.000 dinara. To znači da je država za 130 odsto podigla poresko opterećenje za svakog ko kao preduzetnik treba da osnuje neku malu radnju i da radi, a da nismo ni blizu imali skok prodaje ili privrede. Tako da sve što je sa jedne strane dala, sa druge je uzela. Rasteretite firme, smanjite opterećenja, pustite ih da prodišu i da rade. Nemojte da ih uslovljavate i dajete pomoć na rate jer je pitanje kako će biti i koliko ćemo se brzo opravljati”, apeluje Rajić.
Iako još uvek nema onih velikih poslovnih skupova u Zapadnoj Evropi, očekuje se da čitav niz planiranih sajamskih manifestacija, koje su pomerene od prošle i početka ove godine, počnu od septembra. Ipak, problem je situacija u kojoj privrednici ništa ne mogu da planiraju, kao i brojni faktori koji ih ograničavaju.
“Za sada nijedna od tih većih manifestacija nije otkazana u Evropi. Međutim, uslovi su različiti, pa predstavnici naših firmi i privrede uglavnom moraju da budu vakcinisani sa dve doze i veliko je pitanje koje vakcine se u kojim zemljama priznaju. U većini slučajeva to su Pfizer, AstraZeneca, Johnson & Johnson, dok priznavanje ruske i kineske vakcine zavisi od države do države”, kaže Rajić.
Prema njegovom mišljenju, država je brzo nabavila vakcine, ali je morala, misleći na privredu, da uloži dodatne napore kroz kampanje za vakcinaciju, da edukuje i informiše mlade ljude.
“Kada je nabavljala vakcine morala je da razmišlja koje će vakcine da budu priznate na onim tržištima gde mi najviše izvozimo i radimo. Zbog toga, imamo situaciju da je mnogo građana primilo vakcine i da sada te vakcine nisu negde priznate. Onda firme imaju problem kada treba da organizuju poslovni put, moraju da plaćaju dodatne testove, odlažu putovanja, zbog čega se zaključuje znatno manje poslova”, zaključuje koordinator Mreže za poslovnu podršku.
Izvor: Biznis.rs
