Fintech sektor je ove godine privukao ogromnu količinu svežeg kapitala, kako u Kini i Americi, tako i sve više u Evropi. Samo u drugom tromesečju ove godine ovaj je sektor privukao 34 milijarde dolara finansiranja od strane fondova rizičnog kapitala, što je rekord, kažu podaci cb Insightsa. Svaki peti dolar koji je ove godine uložio u rizični kapital ušao je u fintech.
Dogovori se takođe odvijaju frenetičnim tempom. PitchBook računa da su venturecapital kompanije ove godine do sada prodaei 70 milijardi dolara u udelima u fintech startupovima, gotovo dvostruko više nego u celoj 2020. godini, koja je i sama bila brzorastuća godina. Fintech kompanije su sudelovale u 372 spajanja u prvom tromesečju.
Samo u poslednjih nekoliko nedelja drađeni su neki važni poslovi. Visa je platila 1,8 milijardi evra (2,1 milijarde dolara) za Tink, švedsku platnu platformu. JPMorgan Chase, najveća američka banka, izjavila je da će kupiti OpenInvest, koji pruža alate za održivo ulaganje – treće akvizicijsko ulaganje u šest meseci.
Povezane kompanije, poput Raisin i Deposit Solutions, dve nemačke platforme koje povezuju banke sa štedišama, spajaju se. Neki fintech igrači nameravaju izlistati svoje deonice na berzama. Inicijalna javna ponuda u Londonu procenila je vrednost Wisea, koji se bavi novčanim transferima, na gotovo 9 milijardi funti (12,2 milijarde dolara).
Nedavna ili planirana početna javna ponuda (ipos) uključuju ona Marqete (debitcard fi rm), Robinhood (nofee broker) i SoFi (mrežni zajmodavac). Ova poplava aktivnosti odražava potražnju investitora za digitalnim valom u nastajanju. Ali otkriva i nešto dublje. Odjednom su pobunjenici finansijskog sektora, fintech kompanije, postale delom establišmenta.
Trenutni investicioni procvat ima nekoliko novih funkcija. Za početak je sve više fokusiran na najveće igrače, kaže Xavier Bindel iz JPMorgan-a.
Manji startupi s poslovnim modelima koji su se borili tokom pandemije više nisu u fokusu. U prvom tromesečju 2021. godine zabeleženo je najviše krugova finansiranja za privatne finansijske kompanije u vrednosti iznad 100 miliona dolara; srednji krug prikupio je 10 miliona dolara, za četvrtinu više nego u istom razdoblju prošle godine.
Promenilo se i mesto aktivnosti. Pre pet godina priča o fintechu usredsredila se na Ameriku i Kinu. Danas ih Evropa sustiže. Krug finansiranja u junu procenio je Klarnu, švedsku start-up “kupi sada, plati kasnije”, na 46 milijardi dolara, što je čini drugom privatnom finansijskom kompanijom na zapadu. Ove nedelje, Revolut je prikupio 800 miliona dolara, a ukupno je kompanija procenjena na 33 milijarde dolara. Kompanije u Latinskoj Americi i Aziji, a posebno pod rukovodstvom osnivača Stanfordeducated ili SiliconValleytrained, postale su magneti za investitore.
Na primer, Nubank, najveća digitalna banka u Brazilu, vredi 30 milijardi dolara. Pomama se širi i izvan sektora plaćanja. Nagli porast štednje u bogatim zemljama u poslednjih godinu dana podstakao je startupe kompanije poput internet brokera i investicionih savetnika.
Osiguravajuća preduzeća primila su 1,8 milijardi dolara putem 82 globalna ugovora u prvom kvartalu ove godine. Pokazalo se da je pozajmljivanje teže remećeno – možda zahvaljujući čvršćem zahvatu regulatora na ovom području finansija – osim kada pređe u plaćanja, što je ilustrovao usponom Klarne i njenih rivala.
Ipak, jedno se čini jasnim. Fintech sektor neumoljivo dobija kritičnu masu: njihova vrednost porasla je na 1,1 bilion dolara, što je ekvivalentno 10% vrednosti globalne bankarske i platne industrije, i više od 4% u 2018. Cene se danas mogu činiti preteranima, neki će projekti sigurno propasti, ali dugoročno se čini kako će ovaj udeo zasigurno rasti.
Izvor: SEEbiz / The Economist
