Svi znamo da je novac osnovno platežno sredstvo, da ga ima u papirnom i metalnom obliku, a u poslednje vreme sve više u elektronskom. Pre pojave papirnog novca prvo se koristio melatlni novac. Istorijski podaci kažu da su se prve papirne novčanice pojavile u Kini u 7. veku, u Evropi se papirne novčanice koriste skoro 400 godina, a u Srbiji od 1884. godine.
Prvi put u Evropi, banka u Stokholomu je izdala papirnu novčanicu na današnji dan, 16. jula 1661. godine. Švedski papirni novac je poslužio kao primer za štampanje ovakve vrste novca i uostalom delu Evrope. Ovo je bio veliki uspeh u to vreme jer je olakšano plaćanje, s obzirom na to da više nije bilo potrebe za nošenjem velikih torbi sa zlatom i srebrom, a na ovaj način su smanjene i krađe. Međitim, sam početak razvijanja ovakvog oblika monaterne politike naišao je najpre na negodovanja, jer su trgovci u to vreme smatrali da njihovo izdavanje predviđa pad monetarnog sistema države.
Suočeni sa brojnim prigovorima, da bi izbegli kritike, švedske vlasti su izdale novčanice sa najmanje 16 sertifikovanih odobrenja od istaknutih i pouzdanih zvaničnika koje su ih svojeručno potpisali. Nakon ovoga, u nadolazećim mesecima mnoge Evropske vlade i trgovci su ovaj model videli kao siguran, pa su se odlučivali da i sami krenu da štampaju papirni novac.
Za razliku od Švedske, u Srbiji je je papirna novčanica štampana više od 200 godine kasnije, odnosno 1884. godine, a nju je izdala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.
Privilegovane narodna banke Kraljevine Srbije, je 2. jula 1884. izdala novčanicu od 100 dinara, plativu u zlatu, izrađenu po klišeu za rezervnu novčanicu od 100 franaka Narodne banke Belgije.
Pojava papirnog novca u Srbiji bila je praćena nepovorenjem stanovništva, pa su ovu prvu srpsku novčanicu na šalterima banaka menjali za zlato. Tek nešto kasnije, sa izdavanjem novčanice od 10 dinara 1885. godine, plative u srebru, stanovništvo je počelo da veruje u papir kao novac, pa se štamaju i novčanice drugih vrednosti, a plaćanje na na ovaj način postaje praksa.
Pomoć u poslovanju, Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije pružila je belgijska Narodna banka. Zbog toga su prve novčanice od 50 i 100 dinara u to doba nazivane “belgijanke”.
Prvi tragovi pojave papirnog novca i istoriji vežu se za Kinu, tačnije za vreme vladavine dinastije Tang u 7. veku. Međutim, kao službena valuta se koriste tek od početka 11. veka.
Tada se pojavio prvi oblik menice pod imenom Jiaozi, koju numizmatičari smatraju prvim papirnim novcem u istoriji. Kako bi se suprotstavili falsifikovanju, jiaozi su otiskivani višestrukim pečatima novčanica.
Danas se u svetu koristi više od 170 različitih valuta, a samo 8 odsto od ukupnog novca na svetu predstavlja fizički novac, ostatak je u elektronskoj formi.
Pre pojave prvih oblika novca, ljudi su plaćanje izvršavali u naturi, te se tokom istorije moglo platiti sapunom, kakaoom, dlačicama iz slonovog repa, žitaricama, životinjskom kožom, perjem, čajem i drugim proizvodima.
Izvor: Blic.rs
