Mnoge će iznenaditi šta sve naši građani stavljaju kao garanciju za obezbeđivanje kredita.
U srpskom Registru založnih prava tako se mogu naći krave, ovce, bilbordi, ali i žičare, rod pšenice, umetničke slike, a nedavno je kao jemstvo za pozajmicu stavljeno – vulkansko kamenje iz jednog salona za masažu.
Prema podacima Agencije za privredne registre, ipak su vozila najčešći predmet zaloge, a u prošloj godini su vozila založena u 29,57 odsto slučajeva, od čega poljoprivredna čine 9,63 procenta, a druge vrste vozila 19,94 odsto, prenose Novosti.
U srpski Registar založnog prava, od njegovog uspostavljanja, zaključno sa prvim kvartalom ove godine, aktivno je 185.171 založno pravo, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u tom trenutku iznosila je 85,26 milijardi evra.
Takođe, tokom 2020. registrovano je 10.106 založnih prava, kojima su obezbeđena potraživanja u iznosu od 9,6 milijardi evra.
Registar zaloge je jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima i ugovorima o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do isplate cene u potpunosti, koji se u skladu sa zakonom upisuju u Registar, kažu u APR.
Predmet zaloge može biti vozilo, mašina, oprema, inventar, životinja, pravo na udeo u privrednom društvu, pravo potraživanja zalogodavca prema njegovom dužniku, umetničko delo, nakit i ostale vredne, pokretne stvari i prava.
Hipoteka, odnosno založno pravo na nepokretnostima nije predmet registracije u ovom registru.
Pod zalogu se može staviti prihod od buduće naplate posla, potraživanje iz ugovora o kupoprodaji ili zakupu, a od životinja, najviše je založeno junica i ovaca.
Mašine i oprema čine 25,71 odsto registrovanih pokretnih stvari, životinje 19,93 procenta, potraživanja, udeli i druga imovinska prava 15,49 odsto, dok su druge pokretne stvari, koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija, zastupljene u 9,3 odsto slučajeva, poslednji je podatak iz APR.
Najčešći poverioci su banke 61,2 odsto, slede privredna društva sa 13,18 procenata, dok su u manjem broju zastupljeni državni organi, kao što je Poreska uprava, ili fizička lica i preduzetnici.
Založnim pravom poverilac obezbeđuje novčano potraživanje koje ima prema dužniku, a registracijom tog prava stiče pravo prvenstva namirenja iz založene imovine, ukazuju u APR.
U slučaju da dužnik ne ispuni obavezu u ugovorenom roku, poverilac Registru podnosi prijavu o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri.
