Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su da je Srbija potvrdila sposobnost da ekonomske posledice pandemije svede na minimum, kao i da je odgovor Narodne banke Srbije na pandemiju bio pravovremen i snažan, rečeno je u Briselu.
To je ocenjeno na redovnom godišnjem dijalogu zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije i Evropske centralne banke.
Sastanak je deo ekonomskog i finansijskog dijaloga čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, a srpsku delegaciju predvodila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. U dijalogu je učestvovao i državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.
Tabaković se saglasila sa ocenom evropskih zvaničnika da je “uticaj krize izazvane pandemijom virusa korona u Srbiji ublažen snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, čemu su doprinele i prudentne politike koje su vodjene prethodnih godina”.
Kao primer, guvernerka je istakla strateške aktivnosti na širenju baze investitora i tržišta, što su i evropski zvaničnici prepoznali, ocenjujući da je smanjenje robnog izvoza Srbije ublaženo rasprostranjenošću ostvarenom u prethodnom periodu.
“Uprkos pandemiji, neto prilivom stranih direktnih investicija i tokom prošle godine obezbedjena je pokrivenost deficita tekućeg računa od oko 1,5 puta. Ovo je šesta uzastopna godina u kojoj beležimo punu pokrivenost deficita najstabilnijim prilivima, a projektujemo nastavak ovog trenda i u godinama koje slede”, navela je ona.
Posebno je naglasila važnost strateških odluka predsednika Aleksandra Vučića, koje su omogućile i snažan odgovor Srbije na pandemiju i brz ekonomski oporavak.
Odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina povećana je, dodaje, otpornost naše ekonomije na različite negativne uticaje.
“Uz pravovremene i obimne monetarne mere i fiskalne podsticaje, i uz uspešnu strategiju vakcinacije, to je ključno doprinelo da već u prvom tromesečju 2021. godine naš bruto domaći proizvod premaši pretkrizni nivo. Sve zajedno, uz nastavak reformi i investicija, imaće za rezultat da i ove godine, kao i prošle, Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta u Evropi”, rekla je Tabaković.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, reagujući blagovremeno i snažno, NBS pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku u Srbiji.
Kako je rekla, svojim merama NBS doprinosila je dodatnom rastu likvidnosti banaka u periodu kada je to bilo najpotrebnije.
“Obezbedili smo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema i još povoljnije uslove finansiranja privrede i građana, Narodna banka Srbije je često bila prvo utočište reakcija kojima smo podržali građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu”, rekli su u NBS.
Uz mere iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i omogućen moratorijum na otplatu kreditnih obaveza i kredite iz garantne šeme, povoljni uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti od oko 10 odsto međugodišnje na kraju 2020. godine.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, zahvaljujući dobroj poziciji koju je imao pre izbijanja pandemije, kao i pravovremenoj i adekvatnoj podršci ekonomske politike, domaći bankarski sektor ostao otporan na rizike.
Na to ukazuju i pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su i tokom pandemije ostali znatno iznad regulatornih minimuma.
Pored toga, ocenjeno je i da je kriza izazvana pandemijom virusa korona potvrdila značaj svih prethodno preduzetih mera i aktivnosti na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita, zahvaljujući kojima je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem 2020. godine sniženo na 3,7 odsto, a na tom nivou bilo je i na kraju maja 2021. godine.
Konstatovan je i napredak koji se ostvaruje u procesu dinarizacije, i to u uslovima povećane neizvesnosti izazvane pandemijom.
Najveći napredak u prethodnoj godini dana zabeležen je kod učešća dinarskih kredita privredi, koje je tokom prethodnih dijaloga isticano kao prioritet, a navodi se i dalji rast dinarske štednje stanovništva.
Time je u znatnoj meri ispunjena preporuka data u okviru prošlogodišnjeg dijaloga – da se nastavi podrška većoj upotrebi domaće valute.
Jedine preporuke u okviru ovogodišnjeg dijaloga iz nadležnosti NBS odnose se na nastavak primene snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru u skladu s najboljom međunarodnom praksom, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije, uključujući promovisanje instrumenata zaštite od deviznog rizika.
Takođe, podaci koje NBS, kao jedan od važnih proizvođača zvanične statistike u zemlji, redovno dostavlja evropskim institucijama, ocenjeni su kao usklađeni s metodološkim zahtevima Evrostata i Evropske centralne banke.
Govoreći o merama za naredni period, Tabaković je istakla da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda, kao i da je Srbija svoju agendu jasno definisala u Programu ekonomskih reformi.
“Napretkom svake zemlje pojedinačno stvaramo osnove za još veći zajednički prosperitet. Zadatak NBS jeste da ostanemo prva asocijacija za stabilnost i poverenje”, zaključila je guvernerka.
