Država narednih godina očekuje manje javne prihode, kada se mere u odnosu na BDP.
Očekuje se da će oni ove godine činiti 41,8 odsto BDP, a na isteku 2024. godine – 40,6 odsto. Istovremeno se predviđa da će BDP rasti, i to šest odsto ove i po četiri odsto naredne tri godine.
Kako se vidi iz Fiskalne strategije, najveći pad se očekuje od poreza – 0,7 odsto. Nadležni veruju da će porasti jedino prihod od poreza na dobit pravnih lica. Ovaj namet bi sa sadašnjih 1,8 odsto BDP, mogao da dostigne 2,1 odsto. Sa druge strane, akcize će pasti sa 5,4 na 4,9 odsto BDP.
I Fiskalni savet veruje da srednjoročne projekcije javnih prihoda generalno odgovaraju očekivanim makroekonomskim kretanjima, pišu Novosti.
“Približno polovina ovog smanjenja posledica je vraćanja poreskih prihoda na strukturne nivoe nakon ekonomske krize”, ocenjuje Fiskalni savet.
Naime, u ovoj godini očekuje se viša naplata prihoda usled prenetih poreskih obaveza, i to za oko 0,6 odsto BDP, dok se, s druge strane, zbog pada privredne aktivnosti predviđa da će porez na dobit ove godine biti niži od svojih uobičajenih nivoa. Drugi deo smanjenja poreskih prihoda rezultat je očekivanih makroekonomskih trendova, sporijeg rasta privatne potrošnje, stabilne potrošnje naftnih derivata, smanjenja prihoda od akciza, PDV i ostalih poreskih prihoda.
Očekuje se i da će akcize smanjiti učešće u BDP za oko pola procenta. Ima se na umu da se tržište duvanskih proizvoda smanjuje oko tri odsto godišnje, premda nameti na njih rastu.
“Za razliku od duvanskih proizvoda, situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje promenjiva”, stoji u strategiji.
Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata smanjili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata, iako se može očekivati da će ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje.
Nadležni očekuju da će pasti učešće neporeskih prihoda – sa 4,6 odsto u 2020. na 3,5 odsto u 2024. godini. Isključuju se iz baze svi prihoda koji se ne smatraju trajnim. To se prvenstveno odnosi na jednokratne, u određenoj meri neizvesne prihode – vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja…
Projekcije prihoda od poreza na dohodak i doprinosa pretpostavljaju brži rast mase zarada od BDP, što je, imajući u vidu postojeće trendove na tržištu rada, najverovatnije ostvarivo, procenjuje Fiskalni savet. Nakon što se srednjoročne fiskalne projekcije prilagode za jednokratne naplate prenetih poreskih obaveza iz 2020. godine, dolazi se do toga da Ministarstvo predviđa međugodišnji rast mase zarada u proseku od oko osam odsto u naredne tri godine.
