Iako su ovih dana cene nafte u blagom padu, analitičari kažu da bi one mogle imati stabilan rast u bližoj budućnosti, pa čak i prestići psihološku granicu od 100 dolara po barelu, zahvaljujući između ostalog i rivalstvu dva velika proizvođača sa Bliskog istoka.
Naime, kako piše BBC, sukob Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije oko kvota za proizvodnju nafte kumovao je nedavnom obustavljanju pregovora članica OPEK-a, koji je zatim izazvao turbulencije na energetskom tržištu.
Naime, Emirati su odbili predlog Saudijske Arabije i Rusije da se produži organičenje proizvodnje na još osam meseci, bar dok se ne vidi kako će se razvijati epidemiološka situacija a samim tim i situacija na globalnom tržištu energenata. Ove dve sile zatim su odbacile predlog Emirata da se izvrši reforma preračunavanja nivoa na osnovu kojih se odobrava povećanje ili smanjivanje proizvodnje. A takvom promenom računice stvorila bi se mogućnost da UAE povećaju proizvodnju.
Problem je u tome, kažu stručnjaci, što su Emirati uložili mnogo novca kako bi mogli da povećaju proizvodnju, pa će zbog ograničavanja iste biti u velikim gubicima. Istovremeno, svesni su rasta tražnje za ovim energentom na globalnom nivou odnosno prilike za zaradu, a ne smeju da povećaju proizvodnju istog.
U pretklom periodu UAE i Saudijska Arabija su bile dobre saveznice i interesi su im se u većini slučajeva poklapali. Tome je doprinela i poslovna i privatna povezanost saudijskog princa Mohameda bin Salmana i Mohameda bin Zajeda, princa emirata Abu Dabi.
Međutim, ova saradnja je na klimavim nogama već dve godine, od trenutka kada su Emirati povukli većinu svojih trupa iz Jemena, što nije bilo po volji Saudijcima. Od tada imaju sve češća neslaganja kada su u pitanju geopolitička dešavanja u tom regionu.
Ulje na vatru dolio je ovogodišnji saudijski ultimatum multinacionalkama da nju izaberu za svoje sedište inače će izgubiti velike poslove sa državom. To je delovalo kao direktni udar na Dubai, koji se smatra neformalnim poslovnim centrom ovog regiona.
U osnovi ovog neslaganja nalaze se i neki prizemniji ekonomski motivi. Ove dve države postale su veliki rivali i u drugim privrednim granama osim energetike. Na primer u turizmu, finansijskim uslugama i razvoju tehnologija.
Kada se na ova neslaganja u OPEK-u doda i oporavak globalne privrede i posledični rast tražnje za naftom, onda postaje jasnije zašto je vrednost ovog energenta u prvoj polovini 2021. porasla za 45 odsto, i zašto će verovatno još rasti.
Izvor: BBC
